Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 537

Што се пак, крај све опрезности, поткрала може бити по нека — у осталом врло ретка — неправилност, на пр. да једно исто лице добије истовремено обадве легитимације (за кухињу и хлеб) може се објаснити превеликом навалом на шалтер и преоптерећеношћу саме канцеларије. При нормалном раду не би се смело захтевати да један шалтер отпреми више од 120 лица дневно, док је просек издатих легитимација за време од 2 јануара до 15 априла био 203 дневнЈ. За време самога рада око издавања легитимација чињени су разни покушаји да се, одолевајући навали на шалетре, у обиму сретстава Централног одбора, васпостави ,,релативна правда" и да што више нових лица уживају бенефиције помоћи. На самом почетку рада око поделе бонова, створено је уверење, да стварна потреба незапосленог београдског радништва далеко премаша сретства, којима Централни одбор располаже. Та несразмера била је повод

канцеларије у Вишеградској улици, притужбама од стране незадовољника па чак и претњама физичким обрачунавањем. Био је мучан посао објашњавати из дана у дан незадовољним и гладним незапосленим, да Централни одбор не расподаже са толико сретстава, да би се могли ако не сви, а оно бар један већи део незапослених исхранити. Чуњени су сви могући покушаји да се „право" јачега сузбије, како би и слабији незапослени примили помоћ. Сагласно једној сугестији г. Д-р Луке Ристића, издаване су нумерисане улазнице, чија је важност у понеким случајевима била тек након 7 дана по пријему. И ове улазнице биле су брзо разграбљене а у данима, када су оне издаване, то јест четвртком и суботом, улица пред канцеларијом била је закрчена масом незапослених радника, од којих су поједини, без обзира на неповољно време, још пре 6 часова у јутру заузимали место и чекали. И овај метод расподеле показао је убрзо своје слабе стране, јер су физички јачи и рутинери, који су пријем разних помоћи на свим могућим шалтерима у Београду учинили својом професијом, и овде безобзирно продуцирали, тако да је у више махова, на жалост, морала бити затражена интервенција полиције. Незапослени радници и раднице, који не припадају Савезу, морали су подносити уредно оверене карте о незапослености Берзе рада, да би им се издале легитимације за кухиње и хлеб. Примећено је,

многим врло непријатним сценама на шалтеру и око нарочито последња два месеца, да је се много незапослених јавило са потпуно новим картама Берзе рада, из чега би се дало закључити, да се код Берзе рада поводом издавања помоћи од стране Централног одбора морала повећати евиденција незапослених. Искуство је показало, да се већина нашег радништва пријављује Берзи рада само у случају ако неку директну помоћ очекује. У неколико махова радници са новим картама о незапослености цепали су демонстративно ове, када су приметили да до помоћи не могу брзо доћи. Јћ Рад кујни По првобитној замисли осиивача Централног одбора имала се отворити кујна у

Мушком радничком склоништу, за коју су, како је у почетку истакнуто, одмах обезбеђена сретства и нашла већ опробана организација у Месном одбору Црвеног крста за кварт Варошки, који је, иа истом месту, годину дана раније, био успешно организовао кујну такође за исхрану незапослених. То за почетак, а за доцније, каже се у одлуци прве конференције покретача ове акције, организовати још једну или две кујне у другим крајевима Београда. Благодарећи ревности учесника у раду Централног одбора и правилном разумевању потребе за исхрану незапослених радника и намештеника, Централни одбор је имао пет кујни за издавање топле хране и обезбедио сарадњу Друштва „Насушни хлеб", које је издавало хлеб оним незапосленим, који су му упућивани са прописном легитимацијом и боновима издатим од стране надлежног особља Централног одбора. (Наставиће се)