Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 459

Професор Др. Хуепе из Прага, пишући о зарази која је 1892 била захватила Хамбург, зграњава се над социјалном индоленцијом патриција тога старога града, који нису знали да обрате пажњу станбеним приликама и хиги.јенским накарадама Хамбурга -— све док није ударила зараза колере, која је у таквим приликама нашла тамо одлично поприште, и научила их памети и реформама. Дао Бог, да наш јавни интерес станбеном питању обрати потребну пажњу пре него што ударе ма какве заразе и — поред туберкулозе —- у немогућим станбеним приликама за масу наших суграђана, нађу своје огњиште и расадиште . . . Има ли довољно станова? На другом месту овде ми смо забележили да је смртност од туберкулозе пре рата у годинама 1900—1910 V Београду износила просечно 86,7 од 10.000 становника, а иза рата у 1928 да је она била 58. Како се смртност од туберкулозе у правилу узима као мерило за .стање станбених прилика, произлази, да .је станбено питање иза рата нешто поправљено. У једној нашој ранијој студији о станбеном питању (Београдске Опшгинске Новине година 1932) ми смо забележили да је у Београду од 1921 до закључно 1930 саграђено 12.568 станова, а да је у томе времену Београдско становништво повећано од 111,740 на 242.000 или за преко 130.000 душа, што на сваки стан износи више од 10 лица или више од две породице. На основу општинске статистике у извештају објављеном у „Београдским општинским новинама" бр. 6 1933, дат је преглед грађења по врстама кућа у појединим периодима грађевне делатности и изведен рачун о коштању једне собе са нузпросторијама. По томе рачуну била је:

Просечна

цена у динарима једне собе са нус-

'године

зграде

просторијама

1919/20

493.091

61.223

1922

610.303

70.267

1923

1,219.771

96.530

1924

1,066.131

93.666

1925 '

677.347

80.724

1926

482.811

55.033

1929

483.664

57.789

1931

416.693

49.652

1932

387.436

45.671

просечно

576.025

63.866

Најјефтиније грађење је било у години 19391 са 49.652 динара од собе са нузпросторијама, најскупље 1923 са 96.530 динара, а просечно за цело раздобље 1919/32 63.866 динара.

Ако се узме да је висина месечне кирије укамаћење узиданих износа са око 14%, онда би од собе са нузпросторијама кирија износила 640 до 1350.— или просечно 894.— динара месечно. У 'тим висинама цене станова у новим грађевинама кроз дуље време стварно су се и кретале. Г. Др. Ст. Павловић је међутим такође у „Београдским Општинским Новинама" дао преглед кретања цена извесних станова разних величина за период 1931/32. Тај преглед у изводу показује следеће стање:

ој С0

Цене

Јевтиније Сразмера цене

&> \о о и

5"°

Од стана

Од собе

1931 окт. 1932 „

41 55

569

459

■ —

100

1931 „ 1932 „

66 133

1080 1004

540 502

7,1%

91,4

1931 „ 1932 „

49 94

1647 1401

549 467

1,5»/„

89,1

1931 „ 1932 „

25 32

2200 1934

550 483

12,2%

96,6

1931 „ 1932 „

10 10

2650 2025

530 405

23,6°/ 0

81,1

1931 про1932 сеч '°

191 325

1345 1167

546 485

13,24%

90,4

Из овога произлази двоје. Прво да су цене становима упоште пале и друго, да су оне нарочито много пале за велике станове. Док се мали станови са једном собом у 1932 држе на цени из претходне године, станови од две собе појевтинили су са 7,1%, од три собе са 15% од четири собе са 12,2%, а од 5 соба чак са 23,6% или домало за пуну четвртину. Падање цена у великим становима последица је не толико нагомиланости великих станова изнад потребе београдских становника, колико дубоко срозаног њиховог економског нивоа који им не дозвољава да станују у великим и конфорно здравим становима. Поратна грађевна делатност у Београду на жалост, није водила рачуна о екОномској снази београдских грађана. Она није водила рачуна о томе да у Београду, по подацима др. Бајкића, 80% његових грађана живе од плате, пензије, наднице или издржавања, 4% од ренте и слободних професија, а 10% од самосталне привреде. Приходи 86% београдских грађана, оних дакле који живе од плате, наднице, пензије или издржавања, просечно не износе ни 2000 динара месечно. Што се радника тиче њихов просечни месечни приход не може никако да се узме са више од 1000 динара. Изаратне београдске грађевине, са просечном ценом од скоро 64.000 динара од собе са нузпросторијама, нису дакле грађене за