Општинске новине
4
Бранко Максимовић, архигект
Питање малих станова у Веограду
„Као мали станови у смислу овог Закона сматрају се само станови у ретком насељу са највише 100 м 3 површине заједно са споредним просторијама. Зграде са овим становима могу имати највише приземље и један спрат или мансарду са најзише три стана." (§ 46 Грађев. зак. — Олакшице за мале станове). * „Мали станови су они станови који по величини, распореду, броју и висини просторија и по својој опреми одговарају потребама економски слабог становништва. Као такви сматрају се по правилу станови са корисном површином од 48 до 60 м 2 ." (\Уа8пшЉб Гех1коп јег Ваикипз1, III, 380). * Већ само из горње две дефиниције малог стана види се да је појам о малом стану произвољан и још неутврђен. Но свакако да дефиниција по нашем Грађ. закону не може издржати озбиљну критику због своје друге реченице. По тој дефиницији ниједан од 25.000 малих станова, које је изградила Бечка општина ,не би се могао убројати у мале станове ,само стога што су ти станови грађени у вишеспратним зградама, а један спрат има више десетина станова И не само бечки, него и највећи део малих станова грађених после рата по вишеспратним зградама. Појам малог стана није требало везивати ни за број спратова ни за густину насеља. То није требало бити учињено стога, што питање о економичности висине зграда и о подели града на зоне још нису сасвим пречишћена и још су предмет опширних дискусија по стручним часописима и на интернационалним конгресима. 1 ) Према свем том стручно доку-
*) На 3. интернад. конгресу за ново грађење одржаном 1930 у Брислу расправљана су следећа питања: Испитивање укупних грађевинских трошкова за грађевине од 2 до 12 спратова (Воећт ипс! КаиСтапп, РгапИиг! а. т.); Ниско, средње или високо грађење? (XV. Сгоршв, ВегНп.); Парцелација градског земљишта. (1.е СогћивЈег, Рапз); Високо, средње и ниско грађење под приликама у Америци. (К. Ј. Гчеи1га, 1,об Ап§-е1еб, 1Ј. 8. А.); Станбено питање слоЈева за минимум егзистенције. (Каге1 Теј^е. Рга§\); 1ешкоће и отпори на које се наилази приликом решавања питања, станова за минимум егзистенци.је; Становиште које је конгрес заузео по питању „ниско, средње и високо грађење". — ЕгЈЈећшббе (Јез 3. 1пгегпа1;. Коп§тезбеб Шг >Јеиеб Ваиеп, Вгиббе!, 1930.
ментованом и објективно изложеном материалу добија се утисак да је цело питање још увек у току решавања; стално се наглашује потреба да се само теориским радом неће доћи до резултата, те да је потребно вршити експерименте са већ изграђеним објектима, и да ће се моћи тек упоредном анализом економских, здравствених и поактично-корисних момента шлединих врста грађења доћи до једносмислених закључака. Према трме, дефиницију малог стана по пашем Грађ. зак. није требало спутавати ни прописом о врсти насеља у коме се они могу градити, ни висином спратова зграда са малим становима. * На прво питање: да ли Београд има дозол:>но малих станова може се одговорити да нема. Као једини и потпуно довољан доказ за то може се навести сама чињеница да је и данас, после толико интензивног изграђивања Београда последњих годииа, један део београдских становиика приморан да станује V бедним баракама по Јатаганмали; да један дпл7ги део становништва Београда мора да живи по подрумским становима; да има, најзад, породица које деле један већи стан, или издају један део у пазакуп. Сама та чињеница, да данас један део становништва живи под врло рђавим здравственим приликама у јатаганмалским шупама и по влажним и мрачним подрумима, доказ је да Београд нема довољно малих и јевтиних станова. Јер, уколико се међу огласима у дневној штампи и могу наћи понуде за мале станове (а тих је огласа сразмерно врло мало) — то су већином скупи станови, бар скупи за оне наше грађане који данас морају да станују по подрумима и шупама. На друго питање: како попунити недостатак у малим становима — путем јавне, колективне изградње или максимирањем цена може се одговорити: у првом реду јавном изградњом јевтиних станова у довољној количини, за све слојеве без разлике. А затим, уколико би то било потребно и уколико се, по принципу слободне утакмице између јевтиних општинских и скупљих приватних станова, закупнине ових последњих саме по себи не би изједначиле с општинским, — приступити максимирању закупнина приватних мањих станова. Треба одмах рећи да, с обзиром на квалитет, удобност, здравственост и поло-