Општинске новине

Драгомир М. Поповић архитекта-урбаниста

Јевтини станови

Питање станова је једно од најважнијих за сваки град, за свако насеље. Таласање становништва и економски услови произишли после рата, који су створили оно што ми називамо кризом станова, само су још више нагласили важност једног таквог социјалног питања, од увек акутног. Ако бацимо поглед на прошлост, видећемо да то питање није од вајкада постојало. Стари грчки град Пирена показује нам (IV век пре Христа), да су сами становници у циљу побољшања својих станбених прилика, потцењивали у многоме разне регулационе линије и прописе, само да би што боље осигурали себи удобност у стану и сунце. Редак изузетак, јер једно доба у коме су робови и робовање били главни елеменат економског живота, није иначе у стању да пружи ону племениту бригу о човековој егзистенциш, одакле ће доцније произићи и основ за здрав и весео стан за сваког културног човека. Готово би се исто могло рећи и за Средњи век, за доба у коме триумфује пословица да је „човек курјак за човека", где је све жртвовано за одбрану у уском кругу градских бедема, при сабијеном становништву. Са XV веком јединство градова прелази у јединство национално, али се ово последње остварује у корист апсолутизма разних принчева. Дворци и палате су најважнија ствар у граду а за станове за широке народне масе и не води се рачуна. Међутим, одатле се полако ипак исчаурује нешто што ће са изменама будућности дати — реформу у становању и стану. Појављују се прве еснафске групе мајстора и радника, који станују у сво.јим првим радничким становима покрај својих ткаоница, предионица, радионица уопште, а касније и фабрика. „Капиталистички" град је већ принуђен да мисли на „мале" људе. У Аугсбургу видимо још почетком XVI века да тадањи велики финансијер Фугер подиже на периферији први раднички кварт са јевтиним становима, т. зв. „Фугерај", са малим кућама окруженим баштицама. Али овај пример остао је доста времена усамљен, јер је дуго требзло па да се та идеја пропагира и усаврши, хуманизује ако се тако може рећи. .Много је беде претрпљено, доста живота страдало од незгодних и пренасељених станова, док се најзад појавила свест у људи.

У XVIII веку (друга половина) велика индустрија, рођена под утицајем економске еволуције и употребе машина, узима маха у Енглеској и сконцентрисава људе у велика продуктивна насеља. За Енглеском видимо и Француску, затим Америку, Немачку и друге земље. Социјални проблеми ничу, диктирани новим условом економског живота. Један од тих централиих проблема је стан и Енглеска прва схвата његов значај. Сер Ебензер Хауард ствара 1898 г. Гарден-сити, најкарактеристичнију творевину социјалног Урбанизма, који треба да наследи аристократско-принчевски Урбанизам који влада од XVI века. Ту, у тим разним гарден-ситима, градовима у врту, баштенским насељима и сл. појављује се једно ново друштво у свом зачетку, које не решава само проблем стана већ и проблем живота у насељу у опште. Остале земље, које су пошле примером Енглеске у свом економском разво.ју помоћу велике индустрије, осетиле су да се становништво нагомилава по градовима, и свака према свом стању почела је да ради на проблему станова тесно везаним за радничку класу. Велики рат је само још више изнео на светлост те потребе. Да би се тачније одредило стање станбеног питања у Европи, одржан је јуна 1920 год. у Лондону велики међународни Конгрес, кош је имао за тему раније поведену анкету о проблему станова. И ако са извесним закашњењем, та се значајна анкета покреће ево и код нас, у локалним границама, захваљујући исправно схваћеном задатку и акцији „Београдских општинских новина". Часопис је у више махова давао места разним расправама о станбеном питању код нас, али све то још није имало форму шире анкете, па се надамо да ће се овог пута цело наше питање станова потпуније претрести. * Пре него што одговоримо на постављена питања по акту са којим је ова анкета образована, мало ћемо морати ући у генералисања. Проблем станова заузима у социалном а поглавито у градском животу данас веома важно место. Велика насеља, разни закони о радништву, као и хигијена захтевају да се