Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 509

ови људи бити избачени на улицу без иједне једине постељне крпе. Данас се, само на основу уговора о закупу може ставити забрана на покретност, и после извесних формалности изложити продаји. Сме ли се у тој егзекуцији последњих постељних крпа тражити социјална правда? И сме ли се чекати ово најнесретније решење ствари? у проглашењу привременог мораторијума V корист незапослених радника, мануелних и интелектуалних, не може се такође наћи праведно решење њихових закупних односа. Тај би мораторијум, спасавајући делимично једне економски слабе редове, погодио тешко друге, такође економски слабе. А то већ не би" било никаква социјална политика, то би био само социјалан хаос! Ми смо већ пет година пропагирали потребу једне снажне и корените реформистичке акције на пољу социјално-комуналном. Та је акција требала да кида са свима штетним наслеђима, и да пође са свим новим путем. Једни, који држе власт, сматрали су наше предлагане социјалне мере као претерано либералне; други, који чекају власт, огласили су те исте мере као реакционарне. Реформе, које би саме себи биле циљ, и које би ишле на то да ометају логичан и неизбежан развој догађаја у друштву, биле би у истини конзервативне. Али реформе, које прелазе преко сваке политичке идеологије и визирају само садашњицу, борећи се да живот човечанског друштва буде данас бољи но јуче, а сутра бољи но данас —• нису конзервативне мере. још мање реакционарне. Оне су, на против, прави гранитни темељ свеколике напредне будућности нашег народа. У низу тих реформистичких предлога истицали смо небројено пута, да се градске општине треба да еманципују оне наслеђене сентименталности према декласираним просјачким типовима. Социјална политика општине има да напусти уске границе старе „сиротињске политике", и да плански приђе помагању продуктивних широких маса свога грађанства. Просјаци, сав лумппролетаријат, богаљи циганска сиротиња, све су то декласиран^ личности, чија се психологија креће између пасивне мржње према онима који нешто имају и јатаковања онима који хоће да злочином изравњају те социјалне разлике. Криминалистичка психологија је утврдила давно. да је просјачки морал социјално гори чак и од злочиначког! Међутим, непродуктивно издржавање њихово било је деценијама центар целокупне социјалне политике београдске општине, као, најзад, и свих других градских општина. Њих неизоставно треба касарнирати и све (сем ратних инвалида) натерати на кућни индустријски рад, разуме се у режији општине, а у корист њихових азила!

Међутим, праву и дубоку социјалну политику треба упутити деци и радним масама. Деца су стуб будућности; радне су масе стуб садашњости. Да се на ово гледиште одавно стало, за нас проблем станова неупослених грађана не би био ни мало тежак. Ми би већ до сада имали при београдској општини снажан грађевински фонд — чију установу такође предлажемо већ више од пет година — из кога би се подизали ти мали и хигијенски станови. Сада остаје једино, да се и држава и општина активно умешају у ове односе, па да нарочитим боновима исплате дуговане кирије од стране неупослених радника, који би се бонови могли употребити једино за исплату државних фискалних тражбина или општинског приреза. Правично би било, да 30% овога терета падне на Уред за осигурање радника. И на наша врата закуцале су социјалне противречности. У Бразилији се кафа спаљује, у Аргентини млеко рекама просипа, у Канади брда пшенице гору, док гладне америчке масе и њихова деца вапију за млеком и хлебом. Код нас две и по хиљаде станова зјапе празни, док су двадесет и шест хиљада сиромашних становника лишени хигијенског крова над главом, склањајући своју децу у глиновитим падинама Прокопа или у штенарама Јатаган-мале! Шта су урадили културни народи на решењу станбеног питања Искуство других културних народа — њихови напори и успеси у социјално-комуналној политици претстављају за мале народе живу и истинску школу живота. Ко уме да се користи искуством, кога су други народи скупо платили, уштедиће свом народу многобројна лутања и разочарења. Наше су градске општине све до скора биле потпуно бирократизиране: њихови буџети предвиђали су највећим делом персоналне и административне издатке, а на праву социјално-комуналну политику давало се тако мало да се из тих бедних мрва није могло ништа да сазида, а најмање да се изгради права палата социјалног старања. Расходи општина за социјалну и санитарну политику у 1929 год. изгледали су у процентима овако: (Проценат од целокупног буџета расхода) за соци- за санијалну по- тарне политику требе 1) градске општине у Југославији 2,7 % 2) сеоске општине у Југославији 1,5% 3) Енглески градови 28,6% 4) Бечка општина 32,7%

9

2,3 % 3,3%