Општинске новине

12*

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 535

оде и прими их. Свим прилагачима редовно је издавата признаница на примљену суму и одбор се старао у колико је то било могуће, да се имена прилагача објављују преко дневне штампе. У сваком случају прилози су редовно уношени у дневник примања о чему се може сваки улагач и лично уверити. Поред разумевања која су се нашла код појединаца, потребно је овде истаћи лојалност и разумевање и свих хуманих и добротворних друштава на које се Централни одбор обратио у току свога рада. Нека од тих друштава успела су или да приреде што у корист незапослених или да од својих сретстава одвоје у границама могућности и предаду као своју помоћ за циљеве Централног одбора. Тако је Централни одбор добио: Од Југословенског женског савеза, динара 3.000.Од Југословенског друштва за чување народног здравља, дин. . 3.000.Од Београдских женских јеврејских друштава, динара . . . 4.000.Од Кола Српских сестара, дин. 3.000.Од Пододбора домаћица и матера из Умке, динара 430. Од Главног одбора домаћица и матера, динара 500 Од Народне женске заједнице, динара 500 Од Друштва „Мајка Јевросима", динара . . 2.200 Од Пододбора домаћица и матера насеља Краља Александра, д. 1.000 Од Друштва „Срп. Мајка" дин. 300 Од Удружења механичарских мајстора, динара 300 Од Удружења особља ауто-гараже и Возног парка О. г. Б. дин. 606 Од Централне управе војнодржавних мајстора, динара . . . 605 Између већих прилога што је Централни одбор добио спомињемо овде: Задужбину Алексе М. Крсмановића, динара 3.000.Задужбину Николе Спасића, д. 5.000.Народну банку, динара . . . 5.000.Директоре и чиновнике Народне банке, динара 2.450.Београдску задругу, динара. . 1.000.Милу Миленковић, динара . . 1.500.„Политику", динара ..... 1.000.Поред прилога у иовцу „Политика" је и бесплатно штампала имена прилагача, чиме је не мало задужила Централни одбор. Рекапитулација: Ако сада, после горњих излагања, извршимо рекапитулацију прихода од добровољних прилога и приредаба долазимо до следећих цифара:

1) Од футбалских утакмица, Д. 11.011.—• 2) Од свечане вечери у Народном позоришту, рачунајући ту и прилог Њихових Величанстава, Д. 49.044.40 3) Од школа, динара .... 897.4) Од цркава, динара .... 809.50 5) Од хуманих друштава и појединачних прилога укупно дин. 59.800,75 Укупно од прилога и приредаба, динара 121.562.65 Уз ову рекапитулацију треба додати да је Дунавско дечије обданиште бесплатно примило, по упуту Радничке коморе, десеторо деце незапослених радника, чиме је у овој форми дало неоспорно обилан прилог за иезапослене. 2 — ИСХРАНА НЕЗАПОСЛЕНИХ На почетку овога извештаја наглашено је, да је потреба централизације прикупљања сретстава за исхрану незапослених и њихових породица створила потребу за централизовањем акције на самој исхрани. Без те централизације било би апсолутно немогуће онемогућити злоупотребе. Била би обична појава да лице, које не треба помоћи, прима храну, или да један несавестан радник добија храну свакодневно у више кујни. Одбору је међутим био оправдан циљ, да што већи број породица погођених бичем незапослености прима свакодневно по један добар оброк топле хране и хлеба за сваког свог члана, а радници без поррдице нарочито радници, који се налазе на пролазу кроз Београд, по један печен хлебац дневно. Централизација се могла извесги само стварањем једног специјалног апарата за издавање легитимација и бонова за исхрану, вођењем дакле сталне евиденције о лицу, коме се даје легитимација и о броју чланова његове породице. Тај тако потребан апарат створила је Радничка комора на захтев Ужег одбора од 16 децембоа 1932 год., дајући сво1а два за посао стручна чиновника, који су посао организовали и којима је Општина, као што је већ поменуто, дала са своје стране, као помоћио особље, и своја два чиновника. Овде ће дакле бити прво речи о раду овога ас1 ћос створеног апарата, па тек после о раду појединих кујни. Издавање легитимација и бонова за исхрану Легитимације и бонови издавати су по следећим правилима, које је утврдио Ужи одбор на седници од 16 децембра 1932 год.: 1. — Сваки члан породице незапосленог радника има право на један оброк топле хране дневно. (У почетку за децу до године дана није се издавала храна, али је та одлука повучена са разлога, што мајка, која доји дете мора боље да се храни).