Општинске новине

М, Ј. Радојевић, пуковник

Београд у будућем рату

I Рат је крајње сретство, коме једна држава прибегава у одбрани својих интереса, било нападом, било одбраном. У њему се не бирају средства за победу, иако постоје више међународних конвенција хуманог карактера. Рат изискује жртве, свега гато постоји у држави, па и живота свих својих поданика. А кад се животи полажу, онда су сва друга зла мања зла. Некада у минулим временима, војску су сачињавали плаћеници, добровољци, који су бирани међу најснажнијим и најотпорнијим мушкарцима. Борили су се праћком, стрелом, копљем и ножем, прса у прса. Крајем XIV столећа јавља се у борби ватрено оружје, које је борце нешто одмакло, бар у почетку борбе, док се није долазило до решавајућег момента борбе у прса. То ватрено орујже усваршавало се и множило, па се дошло до степена када су се тукле зараћене стране на размаку од хиљаду корака, па на неколико километаоа- па и 20 и 30 километара, а ,,дебела Берта" тукла је Паоиз на растојању од преко сто километара. Будући рат даће још већа изненађења. У прошлом рату поникло је ново и најстрашније оружје, које у миру служи напредку културе, а у рату сеје смрт као ниједно досадање оружје. Авијатика у прошлом рату служила је за извиђања и бомбардовања на мањим даљинама, а данас аероплани носе читаве јединице војника, топова и бомби у тежини од петнајест тона. Данас они лете преко океана, а у рату ће долетати с једног на други крај континента, посејати смрт и вратити се као са каквог обичног путовања. Техника гигантским корацима иде напред. Државе то искоришћују и за ратне сврхе. Данас се не би.је бој као некада на једној пољани, на Термопилу, Марици или Косову. Данас се ратне радње преносе на читаве покрајине једне државе, па и на целу државу. Будући рат неће се водити само противу живе силе, регуларне војске, већ противу целе државне организације. Раније се рат завршавао победом живе силе, а у будуће молиће за мир она држава, чији економски и саобраћајни центри буду уништени, чија популација буде тражила мир.

Упоредо са напретком технике и ширењем простора ратних дејства иде и човек, који увек остаје као главни елеменат рата. Али за будући рат није довољно имати снажне и здраве војнике, већ се употреба човека шири и на мање способне, неборце, па и на стручњаке без обзира на старост и пол. Доста је тешко замислити какав ће бити будући рат. Државе које су до јуче биле са ограниченим наоружањем нису заборавиле свој пораз у светском рату. Њихови стручњаци затворени су у фабрикама где се под најстрожијом тајношћу спремају за освету. 1 А освета ма и неправична била, увек је страшна. Данас су народи подигли високо главу. Немачке Крупове оружне фабрике са свима својим стручњацима пресељене су V Холандију на самој граници Немачке, где под пуном паром продужавају изоаду оружја које може једног часа бити у Немачко.ј. „Дебелу Берту" ниједан победилац није видео разорену, а поуздано се мисли, да се са њом врше опити у немачким блатиштима. Светска штампа јавно тводи, да ће Немачка кроз идућих 18 месени бити потпуно спремна за рат. Сједињене Америчке Државе редуцирају своју флоту, подмазују ратне бродове које остављају у миру, а доносе закон грађењу нових ратних бродова. А они из мира опет ће оживети. То чини дожава која носи у Европу гранчицу мира. А шта тек чине други велики и моћни као што је и ова држава. Док ратни пламен стално тиња на Далеком Истоку, дотле се цео остали свет спрема за рат, неко за напад и освету а неко за одбрану. У Светском рату по1"авило се и, за тада, ново ратно средство: бојни отрови разних врста. Оружни заводи и хемиске фабрике за ових десет година после рата радили су на усавршавању ових средстава, комбинујући их са авијатиком која је осво.јила ваздух. Сасвим је сигурно, да ће у будућем рату преовлађивати хемијска војна из ваздуха. Употребом оваквих средстава и само се бојиште преноси са границе и стратегиских праваца на целу државу, на престоницу првенствено, на индустриске центре, саобраћајне установе и раскрснице, па и на сва она места, која би имала ма и најмањи изглед за успешнији и кориснији завршетак рата. Кад се бојиште тако прошири мора се проширити и рад живог елемента, човека