Општинске новине

Стр. 566

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ни часно попусти, бар и за моменат, или се деси чудно изненађење, као гром из ведра неба, онда су сви житељи Београда на ударцу и имају се бранити. Када се зна, да тај напад на Београд може бити, највероватније, бојним отровима, онда и при најмањем непријатељском успеху. грађанство је принуђено да се само брани. Није лако борити се противу бојних отрова, односно одбијати нападе бојним отровима, али ипак присебно и спремно становништво за одбрану може имати врло незнатан проценат губитака. Ако сваки грађанин буде унапред припремљен да дочека такав напад, тада нападач само рпзикује да изгуби најпоузданији део своје ваз_душне снаге. Становништво ће се одбранити"од расутих бојних отрова, а непријатељска ваздушна флота има да прими борбу у ваздуху, ако је пре тога срећно промакла. Београд може бити нападан и гранатама и запаљивим бомбама, али се такви напади локализују над државним и војним објектима, и такви напади имају ужи круг дејства. Проценат жртава од оваквог напада релативно је мали, те се цео напад не би могао ни оправда-" ти ако не буде комбинован и са бојним отровима. Одбрана противу експлози^них граната и запаљивих средстава битно се разликује од одбране противу бојних отрова. Док би само поједини делови града били изложени локалној опасности од експлозија и пожара, дотле се већина или све становништво доводи у смртну опасност при нападу и бојним отровима. Застарело је гледиште: да војска има да мисли и да ради на одбрани свега у земљи. Ми смо научили да други мисле на нашу одбрану у рату. Данас то мишљење не може опстати, данас и ми морамо да мислимо, и ми да се спремано за нашу одбрану, иако нисмо у редовима војске. Војска и државни органи чиниће одбрану у својим границама. Преко тих граница морамо се побринути и сами, све по унапред припремљеном плану и под заштитом државних и самоуправних органа. IV Ако би Београд био бомбардован гранатама или запаљивим средствима, грађанство Београда било би остављено личној умешности и судбини појединаца. Бачени експлозивни предмети дејствују само на ужу околину. Ко се на том месту затекне, свој живот поверава судбини ако није имао времена да се заклони у подземним просторијама. Београд је имао довољно искуства и уверио се, да су жртве сразмерно баченим зрнима незнатне, и да је тај посао за нападача нерентабилан. Такво бомбардовање не би се могло оправдати. Чак се ни морал Београђана не би могао ни у најмањој мери поколебати.

Исто тако борба противу запаљивих средстава била би успешна са озбиљном мирнодопском организацијом ватрогасних одељења. Умесно би било, кад би се поред београдске Ватрогасне команде образовала добровољачка ватрогасна одељења од школске омладине старијих разреда, из редова занатлија и трговачких помоћника, који су ван војне обавезе. Упоредо са соколским и гимнастичким вежбама могле би се вршити и вежбе у ватрогасној служби и то гајити као гимнастику и спорт. Соколи и скаути могу чинити велике услуге кад би се овој служби, поред редовних радова, посветили. У случају напада на Београд гранатама, запаљивим средствима, па и отровима, та би разграната ватрогасна добровољачка одељења, под управом искусних ватрогасаца, имала да притекну у помоћ угроженим крајевима Београда. Вежбање добровољаца омладинаца у ватрогасној служби врло повољно утиче на здравље као свака друга гимнастичка вежбања, а развија високу хришћанску љубав према околини и ближњима. Помоћ невољнима у пожару узвишени је позив. Од такве вежбе омладина има само користи за време мира а штити и себе и своје ближње у случају ратног напада. При томе мора се имати у виду, да вода није једино средство за гашење пожара и запаљених зграда или крајева. Исто тако да је хемија дала запаљива средства која дају температуру од преко три хиљаде степени и да се могу локализовати а гасити само средствима, која се тек имају проналазити. Зато Ватрогасна команда треба да је још за'време мира снабдевена свима средствима за успешну борбу противу пожара изазваних разним запаљивим материјама: уљем, смолама и другим хемиским средствима. V Много је тежа одбрана противу бојних отрова. Таквим нападом нападач постиже далеко веће резултате него што таквим нападом ризикује. Нека само двадесет аероплана, из ескадриле од једне стотине, продре до Београда и проспе само по једну тону концентрисаног бојног отрова, онда би читави крајеви Београда били уништени само ако се становништво не буде умело благовремено бранити. Међутим, непријатељ може располагати многобројним таквим ескадрама, а има бомбардера који носе и по петнајест тона тога терета. А шта би тек било, кад би продрло само десет таквих бомбардера и сручили стотину тона концентрисаног бојног отрова? Да би се успешно бранили од бојних отрова, треба да их познајемо. Али бојни се отрови раде у највећој тајности. Јер, чим се открије један бојни отров, одмах супротна страна тражи средства за неутрализовање тога отро-