Општинске новине

I

МилОрад П. Зечевић

Знат^аЈ коезервисања поврћа за исхрану Сси гледишта потреба градског становништва

Исхрана нашег народа веома је једноставна. То је утврђено од многих стручњака. Та једнострана исхрана запажа се и код сеоског и код градског становништва, нарочито код радног гратског становништва у индустриским реонима. И једни и други запостављају у исхрани најприроднију храну поврће, кога код нас има и може да се производи у довољној количини да црдмири потребе у исхрани и да се извози. Према подацима, са којима располажемо, овакав је однос употребе поврћа у исхрани код појединих народа: наш народ поједе годишње просечно 67 кгр. поврћа; становник Русије 54 кгр.' поврћа; становник Немачке 115 кгр. поврћа; становник Француске 150 кгр. поврћа; сгановник Америке 164 кгр. поврћа. У нормалним приликама, под условима иравилне и рационалне исхране, један становник треба да поједе годишње 270 кгр. поврћа. Из упоређења ових бројка о потрошњи поврћа, лако се може увидети колико наш народ изостаје у употреби поврћа у исхрани. Градско становништво још горе стоји у том погледу, јер док Паризлија једе годишње 328 кгр. поврћа у средњем или 900 грама дневно дотле наш Београђанин једе годишње 95 кгр. поврћа, 1 ) дакле не једе ни онолико колико једе онај алписки Немац, који и не.зна како се може производити поврће, јер нема услова, али га једе у довољној количини, јер зна какву улогу поврће игра у исхрани. У Америци 5% од зиратне земље заузимају стаклене баште и топле леје за производњу раног поврћа за исхрану свога гратског становништва, а код Париза има преко 1000 хектара под топлим лејама, где се производи само рано поврће за исхранбене потребе грађанства Париза, дотле у нашем Београду нема ни једног квадратног метра под топлим' лејама за производњу раног поврћа. Наша природна стаклена башта Приморје, под чијим сивим небом биљке непрестано расту и цве-

Податак за Београд г. Слободана Видаковића из књиге „Наши социјални проблеми".

тају остаје неискоришћена, сунце троши своју енергију бесплодно, а ми увозимо рано поврће из Италије и Египта да своје потребе у њему подмиримо! Од увек се говорило и писало, па се то и данас ради, како треба скувати и испећи оно што се употребљава за храну, а з&боравља се увек на употребу најприродније хране поврћа, нарочито на употребу поврћа у пресном стању, Овакво стање исхране београдског грађанства може се сматрати као неприродна појава. А таква је исхрана сумњива и рђава. Последице овакве исхране запажају се у разним болестима људи. .Језгро нашег народа, — сеоско становништво — које има све природне услове за добар живот, добру и правилну исхрану, обољева исто тако од оних болести од којих обољева становништво индустриских реона и градско становништво — од авитаминозлих болести. Тражен је узрок овоме. И утврдило се да узроци овога јављања нису у рђавој храни, већ у неправилно! комбинацији хране, у режиму исхране — једностране хране. И човек је дете природе. И као дете те природе, он се далеко удаљио и отуђио од своје мајке природе у свему па и у питању исхране. Избацио је из своје исхране многе природне производе, који су од неоцењиве вредности за н^егово здравл^е, наоочито поврће. Тиме је одстранио мешовиту храну, зашта је чак и његов организам удешен и на тај начин насилно врши измене у функцијама свога организма. И док с једне стране оставља у исхрани природне производе, који у заједници са осталом храном чине идеалну мешовиту храну, дотле и другу храну обесцењује у данашњој кујни, која не одговара стварним потребама људског организма и његовом здрављу. Да се отклоне ове последице, које долазе од рђаве и неправилне исхране, у свима културним земљама препоручује се што већа количина поврћа у исхрани и то пресном стању. Јер, пресно поврће не само што је добра, укусна и лако сварљива храна, већ је и неопходно за одржавање здравља људског,