Општинске новине

Стр. 586

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

точне стране једну уску улицу од 8 метара ширине, те њених 300 становника преко дана неће никад имати сунца сем тек после пет часова по подне. Међутим, пред том тобож хигијенском и модерном зградом Државне штампарије зврјаће празан сквер, ка југу дубок 40 метара, широк 90 метара, а пред њим пијаца још дубља ка југу! Тако се подижу милионске основне школе и гимназије са стотином модерних одељења од којих само 25 учионица, те се у њима изводи галопирајућа полудневна настава. Подижу се стомилионите мрачне зграде за министарства, а женске гимназије још постоје у убиствено нездравим приватним зградама. Али на тој женској гимназији не види се да је гимназија ,те је форма спашена. И сама општина! -Подиже модерне путеве по Миријеву, а половина хипертрофираног атара дави се у блату или жабокречини!

Нова Јатаган мала Није онда никакво чудо што се давно оперише са скупим становима, са економски' слабим грађанима, са диспропорцијом између закупа и прихода станара. Истина је, међутим, на другој страни. Оно 'што се данас зове економски слабијим грађанима у ствари има два дела. Један је гомила профитера, сабрана са свих страна земље, нарочити тип малог рентијера, јер живи од социјалног старања економски средњег сталежа и социјалне политике Београдске општине и државе, а на рачун праве београдске сиротиње, док своју зараду троши само на оно што се види и у своме кругу кретања изиграва „елиту". Други део је стварна београдска сиротиња: лица која својим личним узроком (болест, старост, младост, оптерећење децом), не могу довољно за живот да зарађују, — и лица која услед економских, социјалних и политичких прилика не могу довољно или ни мало да зарађују, премда

су за то способни. Њихов је број, дакле број праве сиротиње, заиста минималан, али њу мало ко помаже. Све остало, ако је заиста сиротиња, придошлица је, која је као бескућник, а често и као добар земљовласник, дошла у Београд у намери да или нешто заради или да живи од плате ма какве, а у задњој намери ако не успе да падне на терет Београдске општине. У закону, међутим, стоји да свака општина има да се стара само о својој властитој сиротињи! Колико су онда достојнији поштовања и сваке помоћи они који долазе сезонским послом и радом у престоницу, који ништа ни од кога не примају, који се са уштеђевином или без ње на крају сезоне враћају у своје родно место, пошто су по јазбинама београдским провели многе летње месеце, пролетње па и јесење! Пошто смо се ослободили разних укорењених заблуда, које могу упутити решење овог питања малих и јевтиних станова погрешним путем, можемо прећи и на само његово решење, пошто претходно утврдимо шта је то мали стан. Да би такав стан био хигијенски, први је услов да му собе буду окренуте југу, без иједне која би светлост добијала искључиво са севера, а најмање је потребно да има модерне прозоре, паркет, шприц-молерај, ксилолит, терасу и другу „урбанистичку" модерну згоду. Колико ће соба имати, то зависи од броја и природе станара. На првом месту долазе самци и самице, који се, будући економски слабији, могу задовољити са једном собом, заједничким претсобљем или дужим ходником који би десервирао већи број соба, и заједничким клозетом. У случају породице без деце, довољна је већа соба за спавање и седење, која би служила и као трпезарија, и једна мала кујница, поред предсобља, клозета, оставе. За породицу с малом децом, потребна је још једна соба, која би била искључиво спаваћа соба. За породицу с већом децом, требају две спаваће собе, трпезарија (општа соба) и мала кујница, поред поменутих споредних одељења. Да би се задовољио први услов хигијене, сунце, очигледно је да се касарнски тип мора одбацити, сем случаја станова за самце, за породице без деце и за породице с малом децом. Па и у том последњем случају зграда може на спрату имати само два стана. Тако се тежиште питања своди на двоје: 1) како да се ослободимо нехигијенских станова? 2) како да дођемо до хигијенских и јевтиних станова? Први задатак може се решити једино по гласу закона: ако закон одобрава, а кад одобрава онда и наређује, да се такве зграде одмах поруше. Треба их порушити без чекања и без мплости, и без иакнаде, јер су