Општинске новине

Хигијенска хроника:

Др. Бојан Пирц НаЈвећа хигијенска приредба на Балкану

Наука о чувању народног здравља може да забележи велике успехе, пронашла је многе ствари веома значајне у погледу унапређења народног здравља. Али највећи део тога што је пронашла и највећи део тога у чему је успела, крије се још у различним стручним часописима, аналима и чује се само у најужем кругу, на предавањима стручњака. Колико тежак био тај део задатка који наука о здрављу има, он је далеко лакши од задатка, да се сви ти проналасци искористе најширом применом у народу. За то је наиме потребно, да се са тим успесима науке о здрављу упознају сви, да затим сви увиде њену корист и да на крају —• као последица тога, њена начела примене у њиховом свагдашњем животу. Из тога следује, да је први корак од лабораторије, од студије а у сврху да би наука о здрављу имала потребну практичну корист, проблем пронаћи успешан начин како све унети у народ њ како њега упознати са свим тим резултатима. Тај задатак изводи се здравственим просвећивањем. Практична вредност науке о здрављу условљена је чињеницом, колико јој је успело продрети у народ. Разумљиво је зато, да се здравственом просвећивању при практичној примени хигијене мора поклањати највећа пажња. Рад на здравственом просвећивању ширих народних слојева постао је чако један од најважнијих поља рада на подизању народног здравља. Код просвећивања служимо се свим могућим средствима за која је искуство показало, да могу бити успешна. Поред предавања из свих области хигијене и медицине, како из других наука, које стоје са овим у посредној вези, и које имају утицаја на здравствено стање народа, најобимнија је литература, која се бави тим истим питањима. Жива и писана реч најважнија и најраширенија су средства како за све друге врсте просвећивања, тако и за здравствено. Али знамо да та реч много боље остаје, да ухвати много бољи корен у народу, ако је праћена сликом. И тако су поред речи примље не код здравственог просвећивања и слике, модели итд. све што се може видети и зато лакше разумети, боље схватити. Н,е само предавања на селу, већ и предавања међу много писменијом публиком много су успешнија,

ако слушалац поред чула слуха употребљава и вид. Не само да је пажња боља, већ и разумевање је лакше. Зато није чудо, што се је за успешну примену здравственог просвећивања у велико почео употребљавати тај метод. Тај је метод искристализован у приређивању хигијенских изложби. У нашој земљи, где се нарочито . после рата толико радило у свима правцима заштите и унапређења народног здравља, радило се и у том правцу. Приређиване су били хигијенске изложбе у разним местима; међу њима била је прва у Љубљани 1923 године од стране Хигијенског завода као део Љубљанског велесајма. Смештена тада у две Декерове бараке, доцније се лепо развијала од године до године, усавршавајући се у облику и обиму. Изложба у Љубљани имала је, што је разумљиво, више локални значај, ма да је имала много ствари опште вредности. Од .изложби које је дало нарочито вреди поменути „Мати и дете", „Здравље Дравске бановине" итд. Исто тако су доцније у Загребу, као и у другим местима, где постоје хигијенски заводи биле ове изложбе. По постојећим прописима сваки хигијенски завод располаже са хигијенским музејем, а остале хигијенске установе са изложбама, већим делом покретним, којима је задатак, да се крећу од села до села и свуда шире потребно знање о ономе што најмање знамо, а што многи мисле, да је њима добро познато. Све су те изложбе, мањег обима, али свуда где су "биле приређиване, чуле су се само похвалне речи о њиховој корисности у погледу деловања на посетиоце, нарочито на широке масе народне. Друге земље, нарочито Енглеска и Немачка биле су у том погледу далеко испред нас. У Немачкој је 1911 год. била приређена Хигијенска изложба великих обима. А у најновије време, 1930 године, опет на истом месту, у Дресдену, приређена је велика међународна изложба невиђених сразмера. Такорећи сав свет је био заступљен на овој изложби и могло се приметити, да је интересовање за такву изложбу било огромно. Имајући у виду све ове чињенице осећала се потреба, да се и код нас приреди једна