Општинске новине
1
Поштарина плаћена у готову
77 Универзитетс ка библиотека Кр.Алексанлра улица Београ/ 1
општинск« нокин«
Излази сваког четвртка
Четвртак, 19 октобра 1933 год.: Година 51. — Број 42.
Претплата на службени лист „Општинске Новине" и месечни часопис „Београдске Општинске Новине": За годину дана 150 дин. За пола године 80 дин. Претплага се прима само на оба издања
Уредништво: Косовска 39/1V Телефон 26242 Администрација и благајна: Узун Миркова 1/11 Телефон 23331 Чековни рачун код Поштанске Штедионице бр. 54.300
Извештај о социјално-профилагичном раду Антитуберкулозног диспанзера Општине града Београда од 24 септембра 1932 године до 24 септембра 1933 године
Антитуберкулозни диспансер Општине града Београда отпочео је свој рад у септембру 1932 године. Као нова установа општинског санитета, морало се претходно набавити намештај, инструменти, разни обрасци и спремити амбулантни и лабораториски уређај да би диспансер могао правилно функционисати. Све је то уређено за најкраће време.и први преглед болесника отпочео је 24 септембра 1932 године. Одмах је одређен јасан циљ и правац рада диспансера а то је: 1) истраживање туберкулозних болесника и предузимање свих мера за лечење таквих болесника; 2) предузимање свих профилатичних мера на дому ради изолације таквих болесника и спречавање даљег ширења заразе; 3) прибирање података о свима узроцима који утичу на ширење туберкулозне заразе у Београду; 4) сарадња са свима установама којима је циљ сузбијање туберкулозне заразе. Овај извештај износи шта је урађено у томе погледу за прошлу годину. Средства којима диспансер за сада располаже су веома скомна те према томе директну новчану или другу помоћ диспансер није могао чинити. Сем тога до сада диспансер није имао сестара—походиља него су ту дужност вршиле болничарке диспансера и једна школска сестра у току августа 1933 године. Сестра походиља постављена је у септембру 1933 године.
Кроз диспансер је прошло до сада 692 болесника од којих је било 342 туберкулозних и 350 нетуберкулозних. Извршено је укупно 3.490 прегледа. За сваког болесника установљена је историја боловања, са свима лекарским, социјалним и лабораториским подацима. Овде износимо само социјално-профилатични рад диспансера који је до сада био у следећем: 1) Саветовалиште. — Под том рубриком изнето је деловање диспансера код оних имућнијих болесника који су могли сами да се побрину за даље лечење, само су им била потребна упуства како и где да се лече. 2) Посредовање код других установа за лечење туберкулозних болесника. — Под том рубриком изнет је рад диспансера за оне сиромашне болеснике који нису имали ни могућности нити су могли коме да се обрате за лечење. Посредовање се састоји у томе што је или писмено, или лично од стране лекара или сестре походшће мољено код разних установа, болница, клиника, Уреда за заштиту матера и деце, Друштва за чување народног здравља, Општине, Министарства социјалне политике и народног здравља итд., да се омогући лечење таквим болесницима. Таквих интервенција је било 437. У томе је било често много тешкоћа, јер велики број болесника или није био члан Београдске општине, или у опште није имао никаквих исправа на основу којих је могао добити бесплатно лечење у болници. Многи у опште нису записани ни у једној општини, а било је и таквих за које се није могло ни поданство