Општинске новине

Стр. 640

ОПШТИИСКЕ НОВИНЕ

туристичких центара Европе; Београд истина има неколико врло добрих хотела, али су они за туристе и сувише скупи, док јевтинији хотели не одговарају ни мало потребама и захтевима туриста, те тако недостаје она средина у цени и у конфору, коЈа је за туристе најпогоднија; најзад, ни клима Београда, са ветровитом и хладном зимом, кишовитим пролећем и жарким летом, није особито погодна за туристе. Из горњих добрих и рђавих особина Београда намеће нам се следећи закључак: Београд нема довољно услова да постане центар за дужи боравак туриста, али има услова да задржи на краће време туристе у пролазу и да им то накнади својим јединственим положајем и панорамом, којој нема сличне ни једна туристичка варош Европе. Инострани туризам у Београду Како за сада стоји инострани туризам у Београду? Наша земља, уопште, постаје све више туристички центар, који привлачи стране туристе у све већем и већем броју. Природне лепоте наших словеначких и хрватских језера, наше далматинСке ривијере, оријенталски егзотични карактер Босне и Херцеговине, дивља романтика Црне Горе, све више одушевљавају странце. А нарочито је и однос наше валуте погодан за стране туристе. Највећи број посетилаца имају ти наши туристички крајеви, нарочито приморје, из Чехословачке, Аустрије и Немачке, донекле из Мађарске, а у мањем броју из Енглеске, Америке и Пољске. Последње летње сезоне биле су значајне и посете више туристичких група из Швајцарске. Док су словеначка језера и приморје главни туристички центри, извесне групе туриста посећују на краће време Плитвичка језера, Црну Гору, Херцеговину и Босну (Цетиње, Мостар, Сарајево). Правац којимсекрећу страни туристи (Чехословаци, Аустријанци, Немци, Мађари, Пољаци, Швајцарци, Енглези, Американци), води железничком мрежом на западу наше државе, где је пут најближи, тако да Београд оста;је сасвим удаљен. Узевши у обзир недовољне туристичке услове које пружа Београд, затим даљину и скупоћу подвоза од наших туристичких центара до Београда, сасвим је разумљиво да су малобројни они инострани туристи који посете и Београд, док огромна већииа посећују нашу земљу више пута, чак из године у годину, упознају ведики део њених лепота и крајева, али до њене престонице никада не стигну. Међутим, свакоме може бити јасно на први поглед, колико би велике користи за Београд биле, када би већи део тих туриста, који посећује наше туристичке крајеве, посе-

тио и Београд, па макар се ту задржао врло кратко време (један до два дана). Да ли има могућности да се то постигне у већим размерама него што је било до сада? Туристи из западне Европе (Енглеска, Швајцарска и др.) долазе у нашу земљу возовима преко Швајцарске и Италије, или директно преко .Јесеница и Марибора, или пак лађом преко Венеције. Скренути њихов пут на Београд је немогуће, јер претставља велику разлику у растојању и у превозним трошковима. Дунавски туристички пут Али, има једна могућност, на коју хоћемо, овде да укажемо, да се баш гро наших посетилаца са стране, тј. туриста из Чехословачке, Аустрије и Немачке, затим из Мађарске и Пољске, привуче на нашу ривијеру преко Београда. То је водени пут Дунавом, који везује Беч у Аустрији, Братиславу у Чехословачкој, и Пешту у Мађарској са Београдом. Сад већ имамо другу годину, како наша Речна пловидба одржава репрезентативну брзу пругу Београд—Пешта—БратиславаБеч и натраг својим луксузним бродовима „Александар I" и „Карађорђе". Ово су најбржи бродови на Дунаву, на погон нафтом, са пуним и модерним конфором. Прошле године ова је пруга била сасвим пасивна. Ове године почела је једва да покрива расходе. Међутим, непотребно је да истичемо корисност и значај те пруге, када би се преко ње привукао долазак туриста у нашу земљу. Овим мало заобилазним путем туриста би заиста утрошио нешто више времена до доласка на своју крајњу тачку, која је готово махом наше приморје, али би му то било накнађено лепим пределима и удобном вожњом на Дунаву, затим вожњом железницом нашом најромантичнијом пругом преко Ужица и Вардишта, па задржавањем у југословенској престоници и егзотичном Сарајеву. Најзад,■ комбиновање вожње из Беча, Братиславе и Пеште преко Београда, па евентуално кроз Ђердап, и онда преко Ужица за Сарајево и приморје било би несумњиво врло привлачно за велики број иностраних туриста. Друга варијанта могла би да води преко Загреба на Плитвичка језера, а одатле на Сушак за летовалишта горњег Јадрана, односно личком пругом на Сплит за летовалишта средњег Јадрана. Сада многи туристи, нарочито из Беча, затим из Пеште и Братиславе, посећују Ђердап, али за то искоришћавају бродове Аустријског дунавског паробродарског друштва, који одржавају директне пруге из Беча, кроз Ђердап, до бугарских пристаништа и Ђурђева. Комбиновањем наших путничких речних пруга из горњег Дунава, преко Београда, са евентуалним пролазом коз Ђердап, и возо-