Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 645

да проведе по 10 и више часова у загушљивом купеу, у диму угља. Због тога су много пријатнији излети бродовима, где је путник од поласка до повратка непрестано на чистом ваздуху и има могућности слободног кретања. Да би још више омогућила Београђанима недељне шетње бродовима, Дирекција речне пловидбе спрема за идућу сезону још веће погодности и повластице. Унутрашњост — Београд — Ђердап Један од најлепших и најромантичнијих предела наше земље је Ђердап, којим се, кроз гребење, брда, клисуре и насмејана зелена острва пробија у вировима и пени Дунав, највећа средње-европска река. Ђердап почиње код Голупца, на непуних 135 км. низводно од Београда, а завршава се пред Кладовом, на неких 240 км. од Београда. Ђердап, са својим казанима, теснацима и свом својом величанственом романтиком протеже се скоро пуних 100 км. Вожња кроз Ђердап траје низводно око 5, а узводно око 8 и по сати. Тај јединствени пејсаж морао би бити један од циљева сваког југословенског туристе, а нарочито излетиште Београђана. 'До сада је Речна пловидба одржавала недељну шетну пругу кроз Ђердап, са 50% повластице на вожњи. Брод је полазио из Београда суботом у 22 часа, иедељом у јутро пролазио кроз Ђердап низводно до Кладова, затим продужавао до Радујевца, понедеоником у јутро кретао кроз Ђердап узводно и враћао се у Београд у понедељак у 21.25 часова. Ма да је одзив путника био добар, ипак ова туристичка пруга није била особито повољна. Путник је требао да проведе на броду пуних 48 часова, да плати два доста скупа преноћишта (или да проведе две непроспаване ноћи), поред дводневне исхране на броду, што је све укупно, и поред повластице на вожњи, претстављало велики издатак. Директор Речне пловидбе г. Бора Стевановић, који посматра питање туризма на нашим рекама на сасвим нов и правилан начин, намерава да у идућој сезони измени ред вожње на овој туристичкој прузи, тако да би шетни брод полазиоиз Београда суботом у подне. Истог дана у вече стизао би у врло лепо и романтично место Голубац, са старим историјским градом, где би излетнике очекивала атракција у једном ресторану на води, и где би се остајало до зоре. У зору брод би кренуо кроз Ђердап и пре подне стизао у Кладово. Ту би излетнике опет очекивало купање, одмор и шетња кроз варош. Око подне брод би кренуо натраг и стизао у Београд понедељником у јутро, благовремено за почетак рада у радњама и надлештвима . Поред ове врло лепе идеје, ми предлажемо завођење још једног недељног шетног брода

за ђердапску пругу, који би полазио из Београда недељом пре подне, стизао у Кладово недељом у вече, враћао се из Кладова понедељником у јутро и стизао у Београд истог дана у вече. Овим би укупно трајање путовања било прекраћено на 38 часова, а на путу проводила би се свега једна ноћ. Најзад, све шетне туристичке карте требале би да буду комбиноване са возовима из свих крајева унутрашњости, преко Београда, и са задржавањем излетника у Београду. Од

Споменик захвалности Француској на Великом Калемегдану

овога би се постигле несумњиве користи и за државне железнице, и за речно бродарство, и за Београд, као л за Београђане и становнике унуташњости, којима би се омогућило да по најповољнијим условима цене и конфора посете Београд и Ђердап, престоницу и један од најлепших предела наше земље. Конкретни предлози Резимирајући наше погледе на питање подизања туризма у Београду, предлажемо конкретно следеће: 1. Комбиновање вожње и цене речним лађама и железницама од Беча, Братиславе и Пеште преко Београда, Ужица, Сарајева и Мостара до јужног Јадрана, односно преко