Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

- Стр. 663

отворено, нека од тих су предузеле општине, а нека још етоје под покровитељством Савеза. Као што у многим државама постоји пигање, шта да се ради са децом од 12—14 година, која су свршила основну школу а не могу да продуже школовање, нити да се приме на изучавање заната, тако је и у Пешти ово питање, у првим годинама после рата, било актуелно. Међународни савез уз помоћ просвећене и заузмљиве г-ђе Вајкај основао је у Пешти плетарске, чипкарске и кројачке школе—радионице, у којима су се васпитала и радила лаке послове деца, доведена са улице. Деца су поред хрне и одела добивала и малу награду за свој рад. Пошто би деца провела две године на оваквом раду, ишла би даље на занате. Ове су радионице доцније прешле већином у руке општине. По узору на ове радионице створене су уз помоћ Савеза код нас у Београду и у Скопљу плетарске радионице за децу, која нису нигде запослена. Једна од најлепших страница међународног помагања деце је акција за гладну децу У Русији. Чим се појавила глад у Русији, делегат Међународног савеза склопио је конвенцију са Совјетском владом, да ће Савез исхрањивати децу и да ће им делити одело и лекове. Међународни савез позвао је одмах све своје подружине, као и остала друштва да помогну децу у Русији. Већ 25 октобра 1921 год. „Друштво за спасавање деце" из Лондона, отворило је прву кухињу, а затим су осниване све нове и нове кухиње, тако да је за време од октобра 1921 год. до конца јула 1923 год. подељено 121 милион топлих оброка и помогнуто преко 300.000 деце, а многе хиљаде спасене од очите пропасти. У Украјини, у Астрахану, Самари, на Дону радила су разна друштва у интенцијама Међународног савеза, исхрањујући поред деце и одрасле. На блиском Истоку деца су страдала не само од последица светског, него и грчкотурског рата и од миграција, које су настале непосредно после рата и напокон од земљотреса, који је захватио извесне делове Грчке, Бугарске и Мале Азије. Међународни савез послао је у Бугарску нарочитог свог делегата, да организује рад на помагању деце. Делегат је основао сабиралиште за напуштену децу у Софији и помогао им да се сместе у дечије домове и у породице. Ово сабиралиште после је преузела Софијска општина, као и „Кап млека", коју је устаиову Савез тамо организовао. Савез је основао један привремени азил у Софији за децу без родитеља, која су се одавала разним пороцима и ухваћена у крађи и скитању. У близини Софије основана је једна кухиња са циљем да научи сељанке, како ће најбоље да употребе животне намирнице за

исхрану своје деце. Основане су школске радионице, течајеви за сеоске учитељице из хигијене и социјалног рада и многе кухиње за децу избеглица. После земљотреса у Бугарској, Савез је први прискочио у помоћ и већ други дан после катастрофе делио је пострадалима храну. Дељено је 3000 порција чаја и 7000 порција хлеба, непромочиво платно да се штите од непогода, дељено је млеко породиљама, сазидано је 10 барака и направљена је једна карантина за децу оболелу од великог кашља. Очишћени су затрпани бунари у селима, направљено је 30 кућица и преко зиме исхрањено је 8000 деце. Међународни савез помогао је избеглице у Бугарској у храни и оделу, а за породице, које су биле без ичега, подигнуто је једно село, које се према претседнику „Друштва за спасавање деце" у Лондону Атолу, зове „Атолово". Такве акције за подизање села за избеглице учињене су и у Албанији, где је подигнуто једно село за 25 породица и назвато „Џеба" према оснивачици Савеза Мис Џеб. За избеглице у Грчкој основане су кухиње у Пиреу, Солуну и Атини. Подружина Савеза у Ангори врло је активна, те је основала више дечијих домова, обданишта, једну школу за повртарство, саветовалиште за матере и више диспенсера. Поред ових акција, Савез је помогао пострадалим у Арменији, пострадалим од земљотреса у Јапану и држави Чиле, пострадалим у Западној Тракији и многим другим крајевима. Међународни савез увео је један посебни метод за помагање деце. Преко својих подружина и преко других организација истражује у разним државама недохрањену, слабуњаву и болесну децу и тражи за њих добротворе — заштитнике, који им шаљу месечно издржавање. Добротвори могу бити појединци или школе и установе који, као поочими, из далека преко Савеза шаљу издржавање за своје штићенике. Овај систем адоптовања деце из даљине наилази на одзив код добрих људи, јер се успоставља један лични однос између добротвора и штићеника. Сума која се на овај начин шаље, износи до 150.000 франака годишње, а помаже се просечно 1.500 адоптоване деце, која добивају на тај начин издржавање. Међународни савез и његове подружине помажу сиромашне породиље на тај начин што им дају корпе, које им служе као колевке, а у којима се налази све што је потребно за новорођенче за прве месеце. |(орпе се дају на послугу на 6 до 9 месеци, а после тога оне се враћају са садржајем и употребљавају се за друге породиље. Више од 1.000 таквих корпи циркулише у разним државама, те су и у нашој држави уведене.