Општинске новине

Стр. 680

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

„Господину, Живојину Лазићу, Министру унутрашњих послова — Београд. Спомињући се увек са захвалношћу велике пажње коју сте Ви, Господине Министре, у свако доба обраћали интересима југословенских градова, Савез градова Краљевине Југославије шаље Вам са своје годишње скупштине срдачне и топле поздраве с молбом, да и у будуће сачувате исту наклоност према нашим градовима и њиховом Савезу. . Претседник Савеза др. Крбек. Претседник Савеза и Конгреса градова г. Д-р Крбек одржао је по том један обиман говор, у коме је изнео детаљан радни програм Савеза градова, као и подвукао све најактуелније комуналне проблеме наших градова. Претседник г. д-р Крбек подвукао је чињеницу, да градови и у нашој земљи све

Са Конгреса Савеза градова: Претседник Савеза проф. г. Д-р Крбек излаже радни програм Савеза градова

више постају жаришта културног и економског живога. Стални развој градова ставља све нове и нове задатке. Док се раније дужност градских управа сводила на мали делокруг рада, данас оне имају да се старају о свима гранама доуштвеног и државног живота. Пред њима је читав низ проблема, чије се решење тражи. Осврће се затим на организацију Савеза градова Краљевине Југословије, који је основан пре шест година, као на једну институцију, која има за задатак да све оне ствари које су заједничке код свих градова, заједнички решава. Циљ је Савеза градова да да директиве за једну унификацију урбанистичке политике и у томе правцу пружа се његов рад. Међутим, општа је жеља, да овај Савез, који је за сада стварно само једно приватно друштво, буде и озакоњен. Г. Д-р Крбек указује на Закон о радњама и каже да је он створио читав низ принудних удружења трговаца и занатлија у циљу њи-

ховог унапређења, па исто тако било би потребно да и градови имају једно заједничко репрезентативно политичко тело, које би било базирано на законској основи и тако имало шири делокруг рада. Затим г. Д-р Крбек говори о општим и специјалним приликама и потребама наших градова. У првом реду истакао је потребу јавних радова, који сами по себи претстављају читав низ проблема. Овај део свога програмског говора, г. Д-р Крбек завршава: — Мислим са три разлога да мора политика наших градова бити упућена у томе правцу, да инвестиције и јавне радове што више проводи. Први је разлог економски: треба привреду оживљавати и угушење овог мртвила, у коме се све подало. Јер тешка депресија и економска криза састоје се у томе, да је једна грана за другом умирала и умирући доносила једну силну социјалну беду Треба, дакле оживљавати и уводити нове гране привреде и давати могућности људима за рад. Пошто су градови јаке економске јединице, они у томе погледу могу врло јако деловати на оживљавање привреде која замире. Тим више, јер је читава економија један живи организам. Као код сваЛ>г живог организма, кад се појави болест на једном органу она делује на све органе, а оздрављење болесног органа доводи до оздрављења осталих органа, — тако и код економске кризе и депресије почео је да слаби један орган, а за њим су почели да слабе и сви остали и оживљавање привреде мора да почне са једним органом. У томе градске општине имају великог значаја са извођењем ових јавних радова. То би био економски моменат. Други је моменат социјалан. Од свију социјалцих недаћа, који тиште веће градове, највећа је недаћа беспослица. Тим јавним радовима, давањем нових инвестиција уклања се највеће зло — беспослица и даје људима рада. Ова социјална скрб, која се данас јавља у читавом свету, за којом сви теже, има фактички два екстрема. Једни, који стоје на гледишту да градове треба очувати од ње ја мислим да то екстремно застарело становиште не треба узимати, — али има и други екстрем, да градови треба апсолутно све да поднесу. То је такође екстрем, који градови не могу да поднесу. Из историје градова знамо, да су градови пропадали због претеране и превелике области њиховог социјалног старања. То је коштало финансиски град и они су пропадали. Ја мислим да је најправеднији и најрационалнији начин побијања социјалне беде давањем могућности рада и не само да је најрационалнији него је и најмодернији. Ове инвестиције могу да врше ванредно велику улогу. Трећи моменат, који говори за инвестиције, је урбанистички: да дижемо наше градове. Тај моменат данас има нарочити значај и у томе што сиротиња нема ни најпримитивни-