Општинске новине

Стр. 526

ОПШТИНСКЕ Н О В И Н Е

ну сарадњу, у свима пословима, који се буду односили на истинску корисност нашега града и њенога грађанства. Остављајући да мој доцнији рад и дела буду најречитији сведоци о томе ја сам слободан да нагласим да ће ми руководна мисао водиља у целом моме раду бити за добро Краља и Отаџбине и престоничког грађанства. Крај говора г. Лазаревића одборници су пропратили узвиком: Живео! 2. Записник XII редовне седнице због краткоће времена није био отштампан и раздељен г.г. одборницима, па је његово примање одложено за идућу седницу. 3. Претседник г. Милутин Петровић умолио је Одбор да прими, да се накнадно унесе као тачка 7: Предлог за вирманисање динара 100.000.— у корист радова Гробљанског отсека. Одбор се сагласио са овим предлогом претседника г. Петровића. Деловођа Одбора саопштава да су се извинили одборници г.г. Михајло Граовац, Менахем Коен, Михајло Ђурић и Радојко Гавриловић. Даље саопштава да је Правна секција предложила за помиловање Андрину Врсаловић, осуђену за дело увреде путем штампе, а није предложила за помиловање Ранка Ристовића, који је осуђен за то што је куповао крадене таксене марке и бланкете и Милорада Милојковића, осуђеног на два месеца затвора за један бесчастећи преступ. 4. Код тачке дневног реда: „Кратка питања", одборник г. Јован Гавриловић, упутио је питање г. Претседнику да ли му је познато, да се по вароши растура један списак са одборничким дневницама и да ли су тачне цифре означене у томе списку. Претседник г. Милутин Петровић одговорио је да му је ствар позната и да су цифре у томе списку нетачне, а у погледу извесних одборника и тенденциоцне, као што је то случај са одборницима г.г. Јованом Гавриловићем, Војиславом Доганџићем и Михајлом Ђурићем. Те цифре иду до баснословне суме. Сви издаци, који су учињени за рад г.г. одборника на јавним пословима, потпуно су законити. Ти издаци морају бити све већи, ако хоће да се врши контрола рада Општинског суда и општинских чиновника од стране Одбора. У тим издатцима треба гледати једну гаранцију за савестан и поштен рад у Општини београдској. Моје ће настојање бити да дневнице буду тако велике да се обезбеди савестан и поштен рад Општинске управе.

После речи г. Претседника, одборник г. Јован Гавриловић дао је ову изјаву: „Ја сам захвалан на Вашем лепом обавештењу. Не могу да пропустим прилику а да не укажем на једну жалосну моралну појаву у нашем друштву. Ја сам вршио одборничку дужност увек одазивајући се само позивима Суда и вршио сам своју дужност када ми је ту дужност Суд ставио. За вршење те дужности, као сваки одборник, ја сам примао награду онолико колико је Суд и Одбор својом одлуком одобрио. Од 1 јануара па до 18 августа, како се у томе списку наводи, ја сам по уверењу Општинског суда О.Ф.Бр. 55912 од 30 октобра 1933 године примио као одборник на име дневнице суму од динара 19.300.— Је ли тачна ова цифра г. Претседниче? (Претседник г Петровић: Тачна је, чим Вам је дато уверење о томе). Међутим, у тим списковима који су раздавани свима и свакоме стоји да сам ја примио 256.700.— динара. То је донео један овдашњи лист, који је, по несрећи, цензура забранила, те нисам могао дати исправку путем штампе . Господо, мени је мило што ми је са овог места дата могућност и као одборнику и као грађанину и као јавном раднику да ту клевету намерно пуштену могу демантовати. Ја, господо, у овој прилици једном за свагда дајем ову изјаву из разлога што ми је ускраћена била могућност да могу демантовати оне спискове, који су разашиљани грађанима, а за које незнам која их је штампарија штампала. Ја сам свестан да као јавни радник, као политичар, јер ја сам претседник организације Југословенске националне странке, имам да добијам ударце. Ја те ударце примам, али треба да их примам од поштених и часних противника, од поштених и часних људи; а кад тога нема, ја сматрам да, дајући ову изјаву и побијајући ову лаж, немам потребе више ни једне речи ни додати ни одузети. Одборник г. Јован Гавриловић на крају свога говора, поздрављен је аплаузом Одбора. Г. Павле Кара-Радовановић, потсећа Одбор на стара политичка времена и на старе српске политичаре. То су били људи прости и већином .неписмени, али часни и поштени. Они су у борбу уносили жестину, али никад неваљалство. Никад нису клеветали нити дирали личности као такве, већ су нападали личности као чланове појединих политичких табора. У тој борби многи су изгубили главу; многи су одлежали више година у затворима, али су водили мушку, отворену и поштену опозицију. Та опозиција кроз 60 година лагано је изграђивала и стварала људе у малој Шумадији, који су свагда били велики родољуби и чија је памет и политичка мудрост довела до данашње наше Краљевине. Г. Кара-Радовановић тврди, као савременик и активни учесник у ранијим политичким догађа-