Општинске новине

1

Павле Кара-Радовановић, новинар и одборник Општине града Београда

Круонм проблеми Београда

I Београд и његов положај Творац земље дао је нашем Београду најлепше место, на коме му сви остали градови могу завидети. Управо место са којим се читава наша нација може поносити и из кога се могу развијати све благодети потребне нашем народу у свима правцима његова народног и државног живота. Чело Београда налази се на узвишици од неколико стотина метара над сусретом двају великих пловних река — Саве, нашега домаћег и Дунава светскога пловидбеног значаја. Кроз читаве векове Београд се, до недавно, налазио на страшном ратном попришту где су се делили крвави мегдани и ратни судари између источних и западних завојевача. Ти су судари били не само чести но и толико крвави, да су својим таласима запљускивали Београд час завојевача са Истока, час завојевача са Запада. При прелазу преко Београда и освајачи са Истока и освајачи са Запада губили су милионе својих ратника, па ипак ни једни, ни други нису могли задржати Београд у своју државину за вечита времена, јер у суштини није био ни .једних ни других. Бог и сила прилика у свету досудили су Београду тешку судбину у прошлости, која се за вечита времена завршила последњим налетом тевтонско-хунским 1914 и 1915 и њиховом страшном погибијом при крају 1918 године, када је двојна Хабсбуршка монархија уништена. У последњем нападу на Београд, нашли су се удружени наши непријатељи и са Истока и са Запада. У овоме толико крвавом и незапамћеном рату непријатељи Београда и наше нације скрхали су се, а Београд је опет васкрсао и постао вечито слободан као престони град наше националне државе са простором од 248.287 кв. километара; са поднебљем најбољим и са 14 милиона становника, вредних, родољубивих и оданим своме Узвишеном Краљу. Припао је ономе, чији је. Тек по окончању потоњега светскога рата, Београд је постигао оно ка чему је кроз векове тешке борбе тежио. Створио је своју велику, слободну и независну Краљевину. Ступио је у коло културних, слободних и независних народа и држава и тиме обезбедио себи и своме народу мир, те да се може посветити плодноме и добро промишљеном раду на свестра-

ном подизању своме, своје државе и ка стварању среће и благостања читавоме своме народу. Београду је Бог дао све погодности потребне му да буде не само политички центар државе, но и привредно-економски и просветнокултурни центар целе наше нације. У Београду је чвор воденога и железничкога саобраћаја од највећег светског значаја. Београд је Богом дано место за трговину и индустрију у највишем стилу. Воденим и железничким путевима доноси се из земље и са стране за Београд, а тако и односи из Београда у земљу и на страну. Мало је градова у свету, а у нашој земљч нп један, који има такве и толике погодности за индустрију као наш Београд. Он има на источној страни низводно крај Дунава, село Вишњицу, најподеснији кутак за подизање сваковрсне индустрије. Огроман простор са много хиљада хектара крај воде за уређење фабричних постројења, у наоколо висораван за насеља, са великим бројем становника. А све то у непосредној близини великога дунавског моста, који веже Београд са банатско-бачким равницама и житницама, а преко њих са осталим пространим светом, што је неоспорно од највеће погодности за индустрију и трговину. Исто тако на другој страни западно, узводно на обали Саве, у непосредној близини самога Београда, готово његов саставни део, налази се чувени Макиш, место кога је Бог и стварао за индустрију, са простором од много хиљада хектара за фабрична постројења и околна висораван од Жаркова до Остружнице за насеља, крај саме пруге Београд—Сарајево—Дубровник—Метковић. Поред свега овога, Београд, пред челом својим, у средини Дунава, има Ратно острво у простору 202 хектара, које с краја на крај: мора бити тако изграђено, да буде најлепши украс нашега Београда. На западној страни у средини Саве, крај Чукарице, постоји Ада Циганлија, гробница многих хиљада храбрих ратника, који су ту пали једни као нападачи, а други као браниоци Београда. Сама Ада има простор 303 хектара особито лепог и погодног земљишта, да се на њему може подићи све што би Београду могло бити потребно за његово индустриско и привредно подизање и украшавање. На источној страни, низводно,