Општинске новине

Стр. 18

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

против пресуде у споровима преко 100.— динара, жалба се изјављује надлежном Среском суду, односно Првостепеном суду где Срески судови још нису образовани. По меничним споровима подлежу жалби све пресуде општинских судова без обзира на вредност спора. Општински судови код нас извршују своје пресуде и решења по званичној дужности у смислу § 24 грађ. суд. поступка и на тај начин у многоме доприносе ефикасном окончању спорова чиме пружају парничарима и једну врсту специјалних услуга јер их

Кмет-правник г. Добривоје Вујић

на тај начин штеде од трошкова, напора, па и евентуалних многих непријатности скопчаних са извршењем извршне судске одлуке. Општински судови, као посебни судови за грађанске спорове, показали су се у току свога рада као врло корисни органи правосуђа због чега је законодавац предвидео, (§§: 1 и 102 Закона о уређењу редовних судова) да се данашњи општински (местни) судови и даље задрже а у чл. 7 уводног закона за законик о судском поступку у грађанским парницама законодавац је изрично предвидео да општински, односно местни судови, као и општински уреди за посредовање, где исти већ постоје, остају и даље. Истим законским прописом овлашћен је г. Министар правде да пропише Уредбом састав и надлежност постојећих општинских (мест-

них) судова и поступак пред њима, а уз то још и да установи општинске судове где они не постоје или их по потреби укине и замени их општинским властима за посредовање. Дакле, општински судови као специјални судови за грађанске спорове функционишу и после 1 јануара 1934 године, кога је дана ступио на снагу законик о судском поступку у грађанским парницама, само у евентуалном другом саставу и надлежности са специјалном уредбом о поступку пред њима. Управно правосуђе општински судови врше у главном по следећим законима: Казненом законику — III част, Грађанском законику, Санитетском законодавству, Закону о чувању пољског имања и Закону о таксама, као и осталим законима специјалног карактера. Суд Општине града Београда врши своје право судске власти преко Судског одељења, које стоји под непосредном управом кметаправника, чија је надлежност рада тачно предвиђена чл. 3 ставом 4 Закона о изменама и допунама у Закону о општинама од 12 фебруара 1929 године. Кмет-правник је по томе законском пропису надлежан за суђење по грађанском судском поступку, Уредби о убрзању рада, као и за иступна дела по општем кривичном законику и по нарочитим законима, који спадају у надлежност општинског суда. У случају кметове спречности или отсуства може га замењивати при суђењу један од општинских службеника, који мора имати свршен Правни факултет, а који је у ту сврху одређен наредбом Претседника или његовог заменика. Формација Судског одељења утврђена је III Одељком чл. 5 Статута Општине града Београда од 27 септембра 1929 године и по истом Одељење се дели на четири отсека: 1) Отсек за грађанске спорове; 2) Кривични отсек; 3) Извршни отсек; и 4) Отсек за старатељство. При Судском одељењу функционише и Суд добрих људи, који расправља искључиво све спорове из односа послодаваца и послопримаца по Закону о радњама. Надлежност Суда добрих људи простире се на све спорове чија вреднст не прелази 12.000.динара. Суд добрих људи функционише као аутономна установа, а спорове расправља по Уредби о Суду добрих људи, на основу принципа слободног судијског уверења. Општински суд дужан је да сноси све личне и материјалне расходе Суда добрих људи, изузев личне расходе чланова — судија, чија је дужност почасна и бесплатна. Суд Општине града Београда у свему одговара својој законској дужности према Суду добрих људи и тако свесрдно омогућава ус-