Општинске новине

Стр. 22 ■ _ ' ■■■-■ Е () Г Р А Д С К Е НОВИМЕ

налну пропаганду и конкурс за најбољу студију о радничким и малим становима у Београду. Награђене су расправе г.г. д-р Драг. Сретеновића, арх. Бранка Максимовића и д-р Мих. Арсића. Њихови радови су такође објављени у часопису Београда „Београдским општинским новинама." У духу општекорисних културних настојања, Отсек је прошле године, у лицу потписатог, дао један опсежан рад који би, као историјски вођ кроз Београд, пружио многобројна објашњења, тумачења и податке о личностима, нашим и страним, о историјским местима и догађајима, чија су имена дата појединим београдским улицама и трговима, као знак признања и заслуга, и као мала енциклопедија онога што је било од важности за живот Београда, наше земље и нашега народа у прошлости. Дело је било пред стручном комисијом и оцењено је врло похвално; али је до данас још остало необјављено, због непредвиђеног кредита за тај циљ, и ако је са више страна изражавана жеља да се оно објави, што би било од несумњиве користи за свакога грађанина, а нарочито омладину која не треба да изгуби духовни контакт са прошлошћу свога народа и да је, постепено, предаје забораву. У наступајућем годишту часописа „Београдских општинских новина" оно ће бити објављено, па затим издато у засебну књигу. Приведена су исто тако крају, два обимна рада, који као документи треба да буду објављени такође у часопису Београдске општине. Један од тих послова односи се на историјат Београдског гробља, специјално на подробне податке о свима знатнијим личностима јавне, политичке, социјалне, просветне, националне, књижевне, уметничке и опште културне делатности, које су сахрањене у Београдском гробљу, с намером да се њихови гробови очувају и одржавају у похвалном стању и изгледу, што култ према заслужним покојницима несумњиво налаже. Други посао, који се ради у споразуму са шефом одељка за Библиотеку и Музеј г-ђом Бг. Маријом Илић, односи се на стварање једног рукописног одељења при Општинском музеју, у коме би се налазио што већи број аутографа свих знаменитијих људи. Одељак за штампу, пропаганду и туризам, спроводио је своје многобројне послове у заједници са Културним отсеком. Како се због тешке финансијске кризе није могла да предвиди ни најмања сума за национално, политички и економски значајан промет странаца у Београду ,то је овај одељак своју снажну пропагандну акцију вршио преко штампе, стране и наше, трудећи се да се бесплатно пласира што већи број чланака о Београду, нарочито у европске и америчке листове, а из пера самог шефа Одељ. г. Слободана Ж. Видаковића.

Резултати ове пропагандне акције потпуно су успели, и Београд, о коме се до пре тричетири године у страној штампи писало врло мало, —• а и оно што се писало увек је било погрешно или неповољно — доживео је данас најлепша признања готово у свима великим листовима Европе и Америке, што има не са• мо великог комуналног, него и пуног националног значаја, пошто је тако, у исто време и на првом месту, вршена пропаганда престонице. Обим и резултати ове пропагандне акције су несумњиво широки и многобројни. Кад би се сваки од тих чланака плаћао по уобичајеној цени (што је Београдска општина до пре четири године и радила, и давала стотине хиљада динара за пропаганду кроз огласе европских листова) — за овакву пропаганду од десетине и десетине читавих стубаца и страница посвећених Београду у највећим светским листовима, не би биле довољне ни највеће суме. Међутим, та пропаганда није Београдску општину стала ни паре. Организована је личном заузимљивошћу и везама г. Сл. Ж. Видаковића, као и потписатог. При томе, сваки је страни новинар, који би посетио Београд и његову општину, одмах сачекиван, упућен у развитак Београда, а стављани су му од стране Одељ. за штампу и туризам на расположење сви потребни податци, чланци, фотографије итд., што је омогућило да ипостранство буде тачно обавештено о престоници Југославије, и да Београд у току последњих пет година доживи најснажнију пропаганду, каква се у опште може замислити. Овом приликом нам је дужност да подвучемо благотворан и користан рад Централног пресбироа Претседништва Краљевске владе и сарадњу његову са Београдском општином у овоме правцу. Ради илустрације успешне пропаганде Београда као престонице у иностраној штампи уопште, нека је наведен један део великих светских листова, чији је тираж милионски, а који су Београду последњих година посветили читаве ступце. То су, између осталих, париски ЈТЕнтрансижан; Пти Журнал; Матен; Ле Нувел Литерер; Д'Европ Нувел; Еклер Д'Ест; Дејли Мел; Ексцелсиор; Њу Јорк Хералд Трибун; Л'Франсе Реалист; јапански „Кубику", њујоршки „Њу Јорк Сан", „Ниер Ист", грчка „Неа Македоника" итд. итд. Затим, од светских књижевника и новинара, Београд су посетили и о њему писали врло похвално публицисти: г.г. П. Дефонтен, П. М. Кемп, Роже Мије, Харалд Кардозо, Василије Месолонђитисо, Анри де Корб, Жорж Шарансел, поч. Албер Лондр, Чарлс Мајстер, Жан Периго, Анри Шерадам, д-р Јосха Исхигоро, г-ђа Лујза Вајс, Симона Франц итд.; новинари и књижевници данске: Херман Кох, и Фомер Виста, Холанђанин, д-р Слезвиј, д-р До-