Општинске новине

Б ЕОГРАДСКЕ новине

Стр. 25

чнко корисну и просветно нужну вредност 0 ве институције. Систем унутрашњег уређења Библиотеке, статистички подаци о врстама дела, о броју и професијама посетилаца, о делима која се најрадије читају, о резултатима дечје библиотеке, и сстало, мора бити предмет једног доцнијег, нарочитог извештаја који ће дати надлежни референт за Библиотеку и Музеј у идућим бројевима „Београд. општ. новина." Критички и објективно, било би још дужности и послова у областн културних настојања Београдске општине које бн требало перфектуирати и задатака који нису могли бити извршени из административних или финансијских разлога. Тако, на пример, издање једног репрезентативног албума Београда са већ поменутим и израђеним историјским вођом кроз Београд требало би објавити, пошто би то било од несумњиве пнформативне, просветне и пропагандне користи за Београд, поред тога што би се трошковн око овог издања (не ведики) потпуно исплатили.

Украшавање престонице споменицима као видним признањем заслужнима за народ и отаџбину, и верним сећањем на велике догађаје; даље старање о грађанском просвећивању, путем стварања квартовних библиотека; стварање угледних Музеја престонице, и много друго, били би, наравно, будући задаци који се могу остварити, ако опште околности уз добру вољу, буду наклоњени културном развитку нашега престоничког града. Али се може рећи, да је Културни отсек са одељ. за штампу, пропаганду и туризам и библиотеком и музејом Београдске општине већ досада дао резултате од несумњиве важности за интересе и углед Престонице, и да је, за релативно краће време, прикупио, средио и објавио највећи број података за све области соци јалног живота, без ко јих се *рационална п здрава комунална политика не може водити, и који ће свакоме који се интересује животом и напретком Београда корисно послужити у будућпм правцима рада и оријентацијама развитка Београда у будућности.

Ж. М. Савић, упр. Осн. школе Краља Пегра и поеловођа Школског одбора

Веоградске народне школе

— Рад Школског одбора —

Школско питање по својој важности било је увек у средишту актуелних питања која су се наметала свима општинским управама и њему се, као таквом, у разним приликама указивала и различита пажња. Пре ратова школске прилике у престоници развијале су се нормално и упоредо са свима осталим гранама општинске делатности. Школских зграда било је довољно и доорих а настава се у њима изводила редовно и преко целог дана. У скори.је — послератно — доба, то је питање ушло у ред озбиљних и тешких проблема београдске комуналне политике, јер се неочекиваним порастом становништва и наглим насељавањем пространих периферија број школске деце за минулих неколико година више него утростручио. Изванредне прилике под којима се Беог рад у задње време развијао и ширио ометале су јако нормалан и ситематски рад у свима правцима, па се и у погледу развијања и нормализовања основне наставе радило несистематски и на дохват. Такав рад — разуме се није могао никако довести до радикалног и потпуног решења овога крупног питања које и данас стоји отворено, јер се у највећем Делу престонице и сада изводи нередовна —

полудневна — настава, за коју се без претеривања може рећи да није много далеко од полунормалног школовања. Београдски школски одбор, — који је по Закону о народним школама, дужан да се брине о подизању и издржавању народних школа у престоници као и за унапређење основне наставе, — залагао се ревносно и све своје напоре упућивао у том правцу, али успех његовог рада није увек зависио само од његове готовости и активности, већ и од многих других чињеница које су биле далеко изван његова домашаја. Какве су школске прилике биле у Београду до ратова и одмах после ратова, као и шта је све Школски одбор у последње време урадио, најбоље ће се моћи видети из кратког прегледа који ћемо овде изложити. До почетка ратова, управо до 1912 године, у Београду су већ постојале ове школе: 1. Код Саборне цркве са 13 учионица 2. Теразијска (стара) са 8 учионица 3. Палилулска са 9 учионица 4. Дорћолска са 15 учионица 5. на Источном Врачару (два павиљона) 6. На Западном Врачару (два павиљона)

са 10 учионица

са 10 учионица 4