Општинске новине

Стр. 36

БЕОГРАДСКЕ НОВИН1

ског одбора: нормална — целодневна — настава у свима београдским народним школама, — потребно би било да Београд има 320 учионица у које би се распоредило по 45—50 ђака просечно,. зашта би требало подићи још 83 нове учионице. Школски одбор у своме програму за 1934 годину предвиђа да оствари бар половину овога броја, а има позитивних знакова да прилив школске деце неће више бити тако велики и нагао као до сада. Према томе има пуно разлога за веровање да ће се школске прилике у Београду идуће године знатно поправити а ускоро потом и потпуно нормализовати. * Поред старања о подизању нових школских зграда и повећању броја учионица, Школски одбор је, у току прошле 1933 године обратио нарочиту пажњу на уређење школских дворишта, вртова и дечијих игралишта као и на израду најнужијих прилаза — нарочито за нове школе на крајњој периферији, где још нису све улице калдмисане и уређене. Благодарећи личној иницијативи и сталној бризи претседника, као и великом ангажовању општинског отсека за паркове, ове године је заиста много урађено у том погледу, — управо више него свих ранијих година укупно. У свима старим централним школама дворишта су преуређена и попуњена зеленилом, а велика и пространа дворишта периферијских школа: „Престолонаследника Петра", „Бранка Радичевића", „Краља Дечанског" и „Војислава Илића", — сада паркирана, засађена дрвећем и шибљем и испуњена травњацима, — личе у свему на лепо уређене градске паркове, те са новим и модерним школским зградама заједно, чине једну изванредно пријатну хармонијску целину. Изглед ових школа чини особити утисак на сваког пролазника и посетиоца а уз то благотворно делује и на васпитање саме школске деце која се на тај начин навикавају на респектовање и чување растиња по свима јавним местима и на подизање и неговање зеленила около својих сопствених домова. * Најзад, вредно је напоменути и једну новину коју је Београдски школски одбор увео ове 1933 године, а која има здравствено-социјални карактер. Још приликом израде буџета за 1933 годину, Одбор се бавио питањем организације летовалишта за опорављање сиромашне школске деце и за ту сврху повећао је већ постојећу позицију од 100.000.—, на 200.000.— динара. У месецу априлу 1933 године Одбор се поново вратио на то питање и том приликом донео је одлуку: да се ђачка летовалишта организују и изведу у сопственој режији а уз сарадњу школских управа и то у местима која нису много удаљена од Београда, како се неби издавале ве-

лике суме за подвозне трошкове. У том циљу сазвата је конференција школских управитеља на којој је постигнута пуна сагласност о начину образовања и организације ових летовалишта. Решено је, да свака школа за себе или по две-три школе уједно организују по једну ђачку колонију у неком погодном планинском и шумском крају где има довољно животних намирница и где постоји већа школска зграда у којој би колонија могла становати. Поред ових услова, мора се водити рачуна још и о томе, да место има текућу воду за купање и да — по могућству — није много удаљено од железничке или паробродарске линије. После овога одмах се приступило организацији и резултат овога рада био је више него задовољавајући. Образовано је девет ђачких летовалишта у којима је за време великог школског одмора било смештено једанаест београдских школа и то: 1) Школа „Краља Петра" у варошици Гучи; 2) Школа „Јанко Веселиновић" у Сечој Реци, код Косјерића; 3.) Школа „Старине Новака" у Жичи, код Краљева; 4. Школа „Цара Душана" у Јездини код Чачка; 5. Школа „Вожда Карађорђа" у Доњем Милановцу; 6. Школа „Доситеја Обрадовића" у Предејану; 7. Школа „Стевана Немање" у Цветановцу — Љиг; 8. Школа „Филипа Вишњића" у Петници, код Ваљева; 9. Школе: „Цара Лазара", „Краљице Марије" и „Краља Дечанског" у варошици Ариљу. У свакој колонији било је просечно по 50—60 ђака, махом сиромашних и слабуњавих, са најпотребнијим особљем: старешином, васпитачем, помоћником и помоћницом васпитача, (обично соколи или ђаци учитељских школа), служитељем, куварицом а негде и са по једном сестром нудиљом. Старешина је свуда био управитељ или учитељ дотичне школе, а у заједничкој колонији последње три школе, управитељ школе „Цар Лазар." Укупан број ђака, који су били на једномесечном летовању, не рачунајући ту остало особље, износи 486. Школски одбор је утрошио на ту сврху свега 123.035.— динара што значи да је један ђак просечно коштао 253.40 динара месечно или 8.45 динара дневно — са свима па и путним трошковима као и трошковима за наставничко и друго особље, које није урачунато у број ђака. Овде треба напоменути да су и школе саме прикупиле за ту сврху нешто помоћи од разних установа као Подмла-