Општинске новине

Стр. 44

Б Е О Г Р А Д С К Е Н О В И Н Е

Драг. Р. Петровић, шеф Персоиалног отсека О. г Б. 1 Персонални охсек ш чиновништво Опшхине града Београда

До 1919 године било је запослено у Општини града Београда, према прикупљеним податцима, 700 до 800 чиновника и службеника, који је број повећан до 1.300 чиновника и службеника, када је Општина града Београда почела експлоатацију трамваја и осветљења у сопственој режији. У то време формација службе била је следећа: Деловодство Суда и Одбора; Суд са Отсецима: за Грађа-нске спорове, Кривичним, Извршним и Масеним стараоцем; Техничка дирекција; Управа водовода; Санитет; Финансијска управа; Књиговодство; Главна благајна; Надзорник Општинских добара; Статистичко одељење; Војно одељење; Стараоц сиротиње; Управа гробља; Чистачка колона. Чиновници и службеници, као и њихове породице, нису били осигурани ни у коме смислу и могли су свакад, без обзира на време проведено у служби бити отпуштени и то без икаквог нарочитог образложења. У го време плате су се кретале од 50 до 500 — динара месечно. У случају старости и изнемоглости службеници Општине града Београда остајали су у већини случајева без икаквих средстава за живот, а врло мали број је успевао да добије од Општинског суда извесну помоћ у виду буквалне милостиње. Због тога је, после многих перипетија и расправа, прописана Уредба о постављењу и унапређењу општинских чиновника и службеника и иста је примљена на седници Одбора Општине града Београда од 30 априла 1920 године под А.Бр. 20504, коју је одобрио и г. Министар унутрашњих дела решењем од 18 маја 1920 године. Том уредбом први пут је покушано да се изврши систематизација звања и плата, па су звања подељена на: чиновнике, службенике и раднике. Чиновници су подељени на три категорије, а тако исто и званичници. Уредбом се намеравало да се општинском персоналу обезбеди и социјално осигурање, јер је предвиђено да чиновницима и службеницима припада цела плата са додатцима за време трајања болести до једне године; а није заборављено да се свима чиновницима и службеницима поред плате исплаћује и одговарајућа станарина. Уз то, предвиђено је и

оснивање Болесничког фонда чиновника и службеника Општине београдске. Најзад, први пут је тада регулисано питање личних и породичних пензија општинског особља. Али све је то остало само на хартији, јер ова прва Уредба уопште није ни увођена у живот због Ондашњих било политичких, било финансијских прилика у Београдској општини. На изради ове прве Уредбе о регулисању положаја престоничких комуналних службеника активно су сарађивали и дали јој дефинитивно редакцију г.г. поч. др. К. Јовановић, ондашњи вршилац дужности Претседника Београдске општине; Таса Милојевић и др. Воја Ђорђевић, тадашњи одборници; Благоје Брачинац, претставник металских радника; Михајло Петровић и Драг. Миловановић, претставници грађевинских радника; Радосав Јанковић, претставник транспортних радника; поч. Света Милинковић и Благоје Марјановић, претставници Удружења општинских чиновника и службеника. Ова Уредба, и ако није уведена у живот, ипак је одлично послужила као основна база за Уредбу од 25 јуна 1921 године, којом је био први пут реално регулисан положај чиновника и службеника О. г. Б., све до ступања на снагу првог Статута Београдске општине (А.Бр. 2678/22, одобреног одлуком Општинског одбора на седници од 18 јануара 1922 године). Статутом А.Бр. 2678 који се јавио као последица извршења члана 118-а Закона о општинама, први пут је решено, поред регулисања положаја особља О. г. Б., и питање формације саме службе Општине града Београда. Служба О. г. Б. је подељена на следећи начин: 1. Административ.во одељење; а) Кабинет Претседништва; б) Деловодство; в) Персонални отсек и г) Правобранилачки отсек. 2. Судско одељење: а) Отсек за грађанске спорове; б) Извршни отсек; в) Кривични отсек и г) Отсек за старатељство. 3. Статистичко одељење: а) Статистички отсек; и б) Војни отсек. 4. Одељење за социјалву политику: а) Отсек за помоћ, — и б) Културни отсек.