Општинске новине

Стр. 326

београдске новине

граната брига државе у овом добу детињег развитка. Кад дете наврши једну годину живота, оно почиње да постаје мање зависно од матере, и све више постаје оно само центар старања државне заштите деце. Но, не губећи из вида да је здрава породица незаменљиви одгојитељ деце, и да је топли породични амбијент најдрагоценији и најповољ-

Мајке у Дому за мајке-дојиље (Београд)

нији за њихов одгој, интерес државне заштите деце захтева да се детету првенствено омогући развитак у његовој рођеној породици. Тек ако је дете своју породицу изгубило, или ако је она сама, из специјалних узрока, постала опасна за његов опстанак, државна заштита се има постарати да по-

Саветовалиште за одојчад и малу децу Завода за здравствену заштигу матера и деце

родицу замени каквим дечјим домом, или што је најповољније, да рођену породицу замени туђом, која ће прихватити птиче туђега гњезда у своје топло огњиште. Породични живот, па ма и туђе породице, најбоље ће маломе детету заменити и надокнадити прерано изгубљену своју рођену породицу; ту ће за њега бити најповољиији узгој

у свакоме погледу, нарочито до завршене основне школе. Социјална заштита деце у томе добу живота, веома је разнолика, и мора се прилагодити свима оним потребама и средини, у којој се дете налази. Ако помислимо колики је данас број деце, која у томе добу живота не могу да добију од својих родитеља или старатеља онај најнеопходнији минимум потребан за живот, број који сваким даном постаје све већи, услед општих економских невоља, — онда тек можемо схватити колико је велики задатак државне заштите деце да сваком малом члану нашега друштва обезбеди ано што му је за живот најпотребније. Принцип, да се уложе сни напори, да би се детету првенствено помогло у његовој породици, мора увек да руководи сваку пружену помоћ. Са рашћењем детета, све јача и постаје брига за моралним одгојем његовим. Та брига за моралним одгојем постаје тежа и деликатнија, када дете достигне 12 или 14 година живота. Опасности рђаве околине, недовољног надзора, варошка улица, која на сваком кораку вреба омладинца оба .пола, постаје најважнији проблем.у заштити омладине. Тада задатак државне заштите постаје двоструко тежи: обезбеђење физичког развоја у пубертету и настојању да се морално и душевно до максимума развије, то је најсветија дужност добре заштите деце и омладине, са којом има да се крунише свеукупно дело. Поред овога, једно тешко поглавље државне заштите деце, јесте брига за децом „недужном", како их ми нјазивамо, са децом, која услед разних телесних мана захтевају специјалну бригу и старање, да би се оспособила за живот, па затим брига о оним малолетним несретницима, за које друштво најтежу одговорност сноси, а то су деца морално већ страдала. То сачињава најделикатнији делокруг рада дечје заштите, и та заштита мора да је најчвршће у рукама и под директним надзором државних органа. Све ово, веома сумарно изложено, сачињава склоп проблема, који спадају у делокруг рада државне заштите деце и младежи. Ни једак делокруг рада државних органа није толико везан за рад приватне иницијативе, за допринос добровољнога рада, као што је то рад на заштити деце. Круте норме државне администрације далеко су од тога да би се преко њих могла спровести заштита деце у једној земљи. Држава даје законе, она мора да пружи највећа сретства за рад, да да стручно особље и да руководи целокупним радом са строгим надзором. Њено ће руководство тек анда моћи дати најбоље резултате, ако у раду на заштити деце прикупи све добровољне снаге и моћи, које се пружају само из љубави према делу, из љубави према народу.