Општинске новине

Д-р Чед. Ђурђевић, санитетски ђенерал у пензији

Здравствени и васпитни значај школских кухиња

„На млађима свет остаје". То је једна дубока друштвена и биолошка мисао. Једно поколење не може вечито да живи, а још мање да буде стваралац и господар за дуго у држави и породици. Свако ко се роди, напредује, расте, држи се дуже време на извеоној висини и после, раније или доцније опада док не заврши. Стога свако покољење, које је на снази и које се стара и управља једним народом, мора да је свесно да ако хоће један народ да буде стално ваљан, душевно, телесно и социјално, мора да се стара о њима, који долазе, који ће бити у даљем току времена

Трпеза обданишта радничке деце Бр. 2 (Београд)

господари и управљачи истог народа. 'Дакле, данашња генерација на крмилу живота има да се стара о деци и омладини; и то не само појединачно већ и скупно. Одрасли се уопште старају двојако о деци, као родитељи и скупно као чланови заједнице, као чланови општине, области, установа, државе, народа. Дужност о старању за децу треба да буде и пре рођења, шта више и пре зачетка, Данашње поколење, које гооподари и доноси законе има да се постара, да се само они чланови једнога народа могу размножавати, који су по способностима изнад просечног и који потичу из породица потпуно умно и гелесно здравих, без икаквих душевних на-

следних болести. Они се даље могу размножавати, и то ако нису алкохоличари, или склони ма коме патолошком пороку. Многе државе су у томе погледу знатно коракнуле. Да наведемо само Америку, а у првовм реду Сједињене Америчке Државе, па и Мексико и др. У Европи Швајцарску а у последње време и Немачку, која је најозбиљније и оистематично, као што то Немци уопште могу да ураде, приступила решавању проблема еугенмке или како је Немци зову расне хигијене. У здравственом погледу у погледу спречавања туберкулозе као најопасннје социјалне болести у роду човечјем, од рођења, долази запајање новорођенчади мајом против туберкулозе по Калмет-Герену. И ако се број за поједине одојчади, неке деце иа и одраслих приближује сада крају другога милиона, опет тај начин заштите деце слабо продире код нас. Кривица је до недовољне обавештености, а доста и до колебања неких лекара, који као стручњаци последњи верују у успешност методе, иако сви верују да је иешкодљива. * ' * * Ми ћемо се овде позабавити са "једним специјалним проблемом дечје заштите са питањем исхране школске деце, у првом реду ученика" ооновних школа. Иако се мора признати да породица игра главну улогу у подизању деце и омладине, и да се не сме бежати од породице и она потискивати, ипак се мора признати, да је подела, потрошних добара по породицама далеко од тога, да то служи као искључива основа подизању и исхра1ни школске деце и целокупне омладине. Ту мора цела заједница да помаже. Она мора приватним и званичним путем да помогне Средишну организацију и установу за допуну исхране школске деце, мора да помогне Средишни одбор нашег Подмлатка Црвеног крста, који је узео на себе ту благотворну и узвишену улогу у погледу ста-