Општинске новине

4*

Васа Л. Лазаревић, члан Главне управе Земаљске уније за заштиту деце

Заштита деце

Кад је реч о заштити слабих и немоћних, треба имати на уму да су највећи видови те заштите, заштита деце и заштита стараца и старица. Кад се направи упоређење између ове две врсте заштите, видеће се да се заштити деце даје велика предност пред овим другим видом заштите, и да на једно друштво за заштиту стараца долази двадесет и више друштава за заштиту деце. И то је сасвим разумљиво, зато што заштита деце представља осигурање будућности, она изражава нашу жељу да одржимо континуитет у нашој раси, да сачувамо наш пород да буде здрав и снажан, да се он однегује са свима особинама које карактеришу једну расу. По интересовању људи који улажу своје напоре на његовом решавању, овај проблем и по својој замашности премаша све гароблеме. У погледу заштите деце код нас се много ради у последњим годинама. На томе проблему ради се, можда, не тако систематски како би се могло желети, нарочито не у границама старе Србије, али се из дана у дан умоск ове више усавршавања у тај проблем и тај рад је веома обиман и велики. Познаваоци тих проблема могу да посведоче, да је факат да наш свет,■ који има пуно самилости, има пуно разумевања за ове проблеме и да ан, и ако недовоЉно организовано, ради и даје мпого на пољу заштите деце. Мисао да се деца зашгите гаутем једне специјалне организације, путем једне Уније која треба да доведе до координацпје све племепптс напоре, та мпсао је и здрава п добра н даће све плодове п добре резултате, далеко јаче него што је до сада бпло. Има много разних видова заштите деце. Та заштита може имати васпитни цилј, поуку деце, спрему њихову за живот и упућивање на исправне путеве живота. Као што се види то је проблем који у себи садржи најразноврсније проблеме који се тичу заштите деце. Један проблем за себе била би заштита деце која су заиста незаштићена, која су напуштена и која заиста траже помоћ и заштиту. У ту сврху заштите долазе она деца која су током живота остала незбринута, чији је нормалан развитак поремећен. Број те деце није тако мали, као што се може мислити и специјално после рата

тој деци морала се посветити велика пажња. Било је много друштава која су заштиту те деце прихватила. И ово је схватање сасвим оправдано, јер ако проценат те деце у упоређењу са целокупним бројем није велики, њихов утицај по штети коју може да нанесе врло је значајан и врло незгодан. И да би се паралисале те њихове негативне стране и утицаји, да би се надокнадила оскудица у њиховом упућивању на прави пут, морају се употребити и нарочите организације, и специјални домо.ви за њих, и све друге мере које та заштита за собом повлачи. Држава је у томе правцу предузимала иницијативу

Из Београдског обда«ишта за одојчад и малу децу

и са своје стране, припомажући свима средствима приватну ганицијативу, да би се тај ред незаштићене младежи преобразио и упутио на прави пут. Једно што нарочито можемо да истакнемо, то је да је заштита деце у нашој земљи на добром путу. Веома је велики број људи који на то мисле и на томе раде и можемо са великим оптимизмом да рачунамо на добар успех и немамо разлога да се одајемо песимизму и да кажемо да су наша деца упуштена. Можда у неком правцу организација још није најбоља, али кад узмемо у обзир средства са којима располажемо и добру вољу приватве иницијативе која се манифестује кроз разне организације, кон-