Општинске новине

Др. Миливој Сарван асистент дечје универзитетске клинике

Здрава деца — најчвршћа подлога за будућност народа

Важност детета за будућност нације увидела се тек онда када се крајем прошлога века у многим културним земљама, услед смањивања рађања и великог броја умирања деце, приметило опадање броја становништва. Тада се почиње са интензивним радом, при чему државе стављају у покрет многа средства (законодавство, новац, пропаганду) у циљу отстрањивања опасности депопулације. Кад на тај рад погледамо уназад за последњих тридесет година можемо утврдити, да се у погледу појачања нације, путем подизања новог нараштаја, досада прешло три етапе, која свака за себе одговара једној нарочитој методи рада. У првој етапи рад на подмлађивању нације оснива се на принципу „што више порођаја, што више деце". То се може видети нарочито у Француској, у којој се, уосталом, прво и приметило нагло опадање становништва. Да се постигне смањивање или заустављање тога опадања унете су у француско законодавство извесне одре^цбе, које, на пример, дају нарочите пореске олакшице за породице са много деце, затим повластице у војној служби и друге помоћи, као премије итд. итд. Не може се рећи да је овај начин рада донео оне резултате ко.ји су од њега очекивани. Узрок лежи у томе што проблем опадања рађања није увек у економским разлозима, већ је врло често моралне природе. Зато управо даје доказа сама Француска, где је наталитет почео да опада прво у горњим слојевима друштва, код имућнијих и просвећенијих, па тек онда код средњег сталежа и радничког живља. У другој етапи видимо да се држава, као и меродавни хигијеничари, у својим настојањима за подмлађивањем народа мање руководе принципом ,,што више деце" већ више начелом „пошто-пото очувати све оно што се роди." Тај је правац рада нарочито спроведен у Немачкој, где је смртност деце, а специјално одојчади, смањена скоро на половину дотадашње цифре. Томе је много допринело немачко законодавство. О заштити матера и деце (забрана фабричког рада пре и после поро-

ђаја; помоћ сиромашној породиљи и њеном детету; збрињавање невенчане жене и ванбрачног детета итд.), о разним установама за отворену, полуотворену и затворену заштиту одојчета и његове мајке (дечји домови, где се примају и мајка и дете; обданишта, где се прима дете ван куће запослене мајке; саветовалишта, где се врши контрола развића деце и пропаганда природног храњења; поликлинике, где се лече сиромашна деца итд.). Овакав начин рада, који се састоји у сузбијању смртности деце, показао се несумњиво продуктивнијим од првога, када се настојало једино на рађању што већег броја деце. Њиме се у многим земљама спустила смртност деце на ниво који више не може претстављати велику опасност за нацију. Али, мора се признати, да извођење оваквог начина заштите матера и деце захтева велика материјална сретства, која многим народима не стоје на расположењу, у садашњим временима економске изнурености свих земаља. У новије време настојава се на томе пропагирајући и даље рађање већег броја деце и трудећи се да се што већи број те деце одржи у животу — да се рад на подизању нације оснује на начелу „дати на свет само здраву децу, коју је такође лакше у животу и одржати." Овакав систем рада показао се добар у појединим земљама Сједињених североамеричких држава, а сада се у последње време интензивно спроводи у Немачкој. Он има своје оправдање у чињеници, што је до сада често пута улагано много труда и средстава на одржање у животу оне деце, која у ствари нису у себи носила животне способности, те је после извесног времена цео тај труд испао узалудан, будући да су таква деца унапред била осуђена на изумирање. Како пак само здрави родитељи могу дати здраву децу, овај најновији начин рада састоји се у томе, да се брачни кандидати још раније, пре ступања у брак, обавесте о важности претходног лекарског прегледа за будући брак и за њихово потомство. То се ради преко такозваних брачних саветовалишта, у којима се нарочито води рачуна о болестима или пороцима које утичу на оштећење плода као што су на пример сифилис или