Општинске новине

Проф. Божидар Зечевић, главни секретар Уније за заштиту деце

Морална заштита деце и младежи

Кад се говори о заштити детета обично се мисли или само на његово материјално обезбеђење или се поред издржавања мисли још и на здравствену заштиту и образовање, а превиђа се оно што је и за дете и за друштво од највећег значаја, а то је његова морална заштита и његово друштвено васпитање. Детињство је спрема за живот и за то време треба да се код детета развију оне позитивне способности, које ће га учинити добрим грађанином и корИсним чланом друштвене заједнице. Вредност човека у животу мери се по ставу који он заузима према другима, према члановима своје породице, према својим сарадницима, према општини, држави и према другим људским заједницама и идеалним тежњама и стремљењима људскога духа. Тај однос човека према човеку, односно према људским групама и заједницама, према њиховим вишим тежњама и идеалима, називамо моралом. Свакако да је племенит сваки рад, који доприноси чувању дечјег живота, али треба томе животу створити могућности да се развија не само физички и интелектуално, него и морално и социјално. Ако се тако складно развијају све позитивне склоности и способности дечје, онда се оно спрема за активног друштвеног члана, који ће у сарадњи са другима радити на узајамном помагању и усавршавању и на постизању високих човекових задатака. Материјалистичко схватање које влада у свету учинило је да и филантропи често заборављају и занемарују оне нежне стране људске душе, који су основи породичног, друштвеног и грађанског живота. Занемарити морално васпитање значи затрпати оне животворне изворе, које детету треба да дају прави смисао живота и из којих оно има да црпе снагу за вршење својих виших социјалних дужности целога века. Погрешним васпитањем ми упућујемо дете на странпутицу од које ће и оно и његова околина имати само непријатности и штете, јер ће стално долазити до разилажења и до конфликта са постојећим традицијама и обичајима, са нормама и законима који у друштву вреде. Тачно је рекао Жан Пол: Ја се бојим свих одраслих, који својим косматим, грубим рукама неспретно баратају по нежном цветном

праху дечјег цвећа, стресајући овде једну боју, тамо другу, да би добили разнобојне цветове. При збрињавању и заштити детета треба да се увек прво мисли на његово морално заштићавање и на развијање његове моралне личности. Здравље, способност, вештина, знање све су то вредности које се могу у животу употребити за добро човека и друштва, али могу исто тако послужити у извесним моментима и на њихову штету. Је-

дино што је без ограничења добро, то је „добра воља" каже Кант. Ту апсолутну добру вољу, која је садржана у доброти, племенитости, љубави и сомопожртвовању треба развијати код све деце која су поверена на васпитање јавним друштвима и установама. Ми смо позвани да се ова златна полуга будућег дечјег живота створи још у раној младости, док је дете на бризи племенитих људи. Морална индивидуалност ће се развити ако код детета пробудимо свест о одговорности и