Општинске новине

Д-р Светислав Стефановић, в. д. директора Социјално-здравствене дирекције О. г. Београда Старање о душевном здрављу детета

По једном парадоксу историје дошла је у медицини брига и старање о здрављу као последња, најмлађа област сазнања и рада. Док се доскора медицина учила на лешу и практично бавила само болешћу и болесним човеком, тек у последње време тежи она да се изучава на живом људском створу, и да се њен рад у пракси све више забави старањем за људско здравље. Брига и заштита здравог човека тако све више долази до значаја у медицини, као што физиологија и психологија постају исто тако важни, као анатомија и патологија. Медицина излази из става науке у односу према смрти и болести и тражи да се афирмира у ставу према животу и здрављу. Тако се промена овог става осећа не само у области физичког живота људског, него и у области његове душе и његовог душевног живота. Душевна хигијена постаје једна од најмлађих грана медицинске науке, и она се, и ако сама формирана једва пре двадесет година, шири и брзо прелази са одраслог и на дете, на душевни живот и здравље детета. Брига и старање о душевном здрављу детета једна је од последњих области медицинског рада и једно од последњих сазнања медицинске науке, које је у току пбследњих неколико година довело до сасвим нових погледа у области душевног живота детињег. Психологија не само младости, него и детинства, чак до психологије и психопатологије малог детета и одојчета најактуелнија су'поља за испитивање у теорији и пракси медицине. У том погледу . су нарочито паралелна испитивања психологије и психопатологије детета са испитивањима примитивних људских раса и примитивних људи, довела до сасвим битних основних измена у нашим сазнањима. Постало је већ скоро опште сазнање, да се душевни свет детета далеко више и далеко дубље пројицира на цео душевни живот одраслог, него што се то раније и замислити могло. Не само биолошки фактори наслеђа, него и чисто психолошки фактори раног и најранијег детињства су они, који скоро предодређују, а у сваком случају најактивније формирају душевни живот целог човека. Саме болести одраслог често нису ништа друго, него враћања на извесна стања, која

су у раном или најранијем детињству била општа и нормална, или су постојала у животу предака до најудаљенијих времена. Већ Фројд, оснивач и организатор психоанализе, који је сасвим радикално, ма колико једнострано и симплицистички, открио значај потсвесног живота, те и значај психологије раног детињства, и психе примитивног човека, запажа да: „Сваки болесник се у својим симптомима и њиховим последицама враћа на извесну периоду своје прошлости и бира за то чак врло ране фазе. Стари начини дејства душевног апарата поново оживљују, онако као што су дејствовали у првом детињству, или можда још у преисторијским временима. Кроз њих давно потонули начини држања, облици мишљења, фантазије и поступања постају поново активни". 1 ) Да бисмо разумели човека, морамо често покушати да у њему пронађемо дете, и да бисмо разумели дете, морамо често у њему да пронађемо његове давне, исконске претке. Овака проучавања довела су до тога, да се на пример! и један од најтежих комплекса детиње и људске психе уопште, по Фројду познати и озлоглашени Едипов комплекс, веза детета за родитеља, — објашњава на један далеко бољи и лепши начин. Едипов комплекс излази из сфере сексуса, као што га тумачи Фројд и уопште из сфере индивидуалног живота, и тумачи се исконским социјалним условима живота и првим облицима организовања породице, када је мати била не само носилац породице него и носилац друштва и друштвене власти. Значај и улога матере у животу детета, која се тако да пратити до најстаријег доба људске историје, до епохе матриархата, коју је први проучио и темељно утврдио Бахофен, запажен већ од Фр. Енгелса у његовој можда научно најбољој књизи „0 постанку породице", 2 ) постаје данас поново предмет научног испитивања баш у области саме медицине детета и детињства, те чини да мати и дете стварно престављају не само биолошку и социолошку него и психолошку целину. Психолошка симбиоза детета са родитељима, са

*) 8. Ргеис1: Уог1. х. ЕшГ. т (1. Рзусћоапа1узе. 3 ) Рг. Еп§-е18: 11гбргип§: <3ег РатШе.