Општинске новине

Катарина Јовичић, професо[)

Средњешколски проблеми

Васпитање ученика у средљим школама оОухвата време од 11—19 година, дакле доба живог развитка телесне грађе и душевних функција. Ученик доживљује важне промене којима руководе спољни утицаји, утицаји средине, и унутрашње силе наслеђа. За време тих промена, особине будућег грађанина се рађају, јачају и иопољавају на различите начине. За осам година те промене су огромне, и од детета какво је ушло у први разред излази формиран, зрео човек. Природно је да је васпитање у то доба од огромног значаја и по личност и по народ, и да му треба обратити највећу пажњу. Васпитање подмлатка мора бити рационално, на научној основи, да одговара индивидуалним особинама васпитаника, економској структури земље, културном нивоу народа и његовим идеалима. У једној културној земљи, сва деца, без разлике пола, порекла, вере, народности и материјалног стања, имају право на васпитање, на развитак свих својих најбољих способности до највеће мере. Социјална правда и корист заједнице захтевају да се од сваке јединке, оба пола, извуче максимум вредности. Складно развијање ученичког тела и духа, оспособљавање за сталну активност и самосгално иступање у животу, као и припрема за дужности у заједници спроводи средња школа кроз своје планове и програме. Ови планови и програми се код нас, као и у свима високо културним земљама, савесно проучавају, одабирају и стално прилагођавају савременом напретку, педагошком искуству и специјалним условима живота н.ашег народа. Из тих разлога, средњешколски проблеми су увек на дневном реду, за њих се сви интересују, и о њима би хтели сви да суде. Из тих разлога је васпитање у средњим школама најосетљивије, наставничка улога најделикатнија. Преко плана и програма ученик стиче аналитички и синтетички метод рада, развија способност логичког мишљења, меморију, апстракцију, конкретна запажања итд. Сваки предмет има особену вредност, а сви скупа су неопходни за културу духа. Општа култура има две основе: природу и човека. За њихово проучавање служе природне науке, математика, географија и историја. Техничка

грана су језици. Философија и религија воде ученика стазом вишег човека, који се кроз векове развијао и још увек усавршава. Музика и пластичне уметности развијају естетичне способности. Хигијена и гимнастикс управљају телесним развитком ученика. Народни језик и књижевност, народна историја са географијом и народна уметност чине основну, народну културу, језгро, око кога се у концетричним круговима шири општа култура. Социјални идеал је дужност. Дужност је рад. Радом се постаје користан члан заједнице. Радом се успева на стази културе. Средња школа одлично припрема ученика за живот путем рада, прилагођавајући дете раду и сталној акцији на све педагошке начине. У непрекидним напорима ума, који пружају истинску радост сваком просвећеном лицу, постиже се култура духа и правилна оријентација у животу. У сталном додиру са највећим творевинама људског духа, човек се ослобађа предрасуда и заблуда, оспособљава се да свет посматра реалним очима, богати се искуством и дисциплинује дух. Интелектуално добро развијен, довољно упућен у потребу удубљавања у сваку ствар и посао који предузима, наш средњошколац неће стукнути у одлучном часу пред обавезом да савесно врши дужност коју му живот наметне. И у колико је систематско образовање увећало ученичке физичке и духовне силе, у толико ће више дати непосредне користи друштву. Васпитна вредност целокупне наставе у средњој школи постигнута је ако смо наше ученике научили да правилно мисле, логички говоре, да спонтано и добро иступају, да прилагоде став и акцију у критичним тренутцима, да у свима својим поступцима очувају достојанство честита и образована човека, да су активни и социјални, родољубиви и човекољубиви да осете, схвате и теже лепоти и истини, правди и доброти. Средња школа је и политичко-економскн инструменат. Она формира јединку за колективан живот. Ни основна ни стручна школа не уједначава тако разлике ученика у пореклу, вери, раси, народности, сталежу и материјалном стању. Њен принцип је једнакост,