Општинске новине

А. Б. Херенда

Београдска општина даје беогр^дској деци шхо више сунца, ваздуха и зеленила

Ваздух, сунце и зеленило су битни услов здравља. И не само физичког здравља, него и душевне ведрнне, душевног одмора и освежавања душевне снаге. Али, ови толико потребни и благотворни елементи природе, које она тако штедро даје човечанству, врло често постају неприступачни стотинама хиљада становника великих градова. На неколико километара свега уда-

Њ. В. Престолонаследник Петар са Њ. В. Краљевићима Томиславом и Андрејом у шетњи по нашим парковима

љени од зелених брда и сунчаних равница, стотине хиљада становника великих градова, везани пословима, нису у могућности да пређу сваког дана то мало растојање и да искористе те благотворне дарове природе. На неколико километара удаљени од природе, они готово цео свој живот морају да ироводе у затвореним и задимљеним просторијама канцеларија и радионица, у прашини и загушљивости градских улица, у сивим облицима архитектонских фасада, које ипак никад не могу накнадити лепоту разгранатог зеленог дрвећа, на глатком асфалту, који

ипак никада не може накнадити лепоту једне пољске стазе у џбуњу. Питање сунца, ваздуха и зеленила иостало је крупан проблем великих градских насеља, нарочито за децу. И, последњих деценија, комунална прлитика почела је интензивно да се бави тим питањем, улажући све напоре да деци градског становништва накнади бар у највећој могућој мери оно, што у том погледу сретнија сеоска деца имају у толиком изобиљу. Видело се да једном великом граду није довољно имати један или два велика репрезентативна парка са водоскоцима и споменицима, јер има много становника који, везани својим пословима, не стигну ни у недељи дана једанпут до тих паркова. Видело се исто тако, да великој вароши није довољно неколико пространих и раскошних тргова, јер има много становника које ни једанпут дневно не води пут преко тих тргова. Приступило се решавању овог проблема подизањем што већег броја малих паркова и скверова на сваком слободном простору у граду, засаЈјивањем дрвореда дуж свих уличних тротОара, стварањем зелених површина у свима улицама. А великим трговима модерна урбанистика претпоставља широке и право просечене улице, у правцу сунца. Што се тиче улица, Београд је имао ту сретну околност, да су његове улице, према висини кућа, биле већ раније доста широко и добро просечене. Бебград је град ниских кућа. Питање зеленила било је у Београду много крупније. До пре неколико година Београд је располагао свега једним мало већим парком, Калимегданом, и то на крају града. Поред тога постојао је само мали Железнички парк код железничке станице. Уличног зеленила није било, а уличних дрвореда било је у врло мало улица и у сасвим запуштеном стању. Па ипак, дуго после рата није се урадило ништа на паркирању Београда. Тек од пре неколико година Отсек за паркове О. г. Б. почео је да посвећује пуну пажњу парковима и зеленилу у Београду. А нарочито интензиван рад у томе правцу предузет је доласком садашње општинске управе. Док је на пр. 1930 године било у Београду 38.2 хектара