Општинске новине

Стр. 382

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

да би се према стварној потреби што више деце упутило у летовалишта. На предлог школских управа одабрани су сиромашни и слабуњави ђаци за колонију а прегледани су од стране лекара да се утврди њихово здравствено стање. Тако је свака основна школа, али по једна-две заједно, образовала по једну колонију, у којој је било од 50—60 ђака. Свака колонија имала је за старешину управитеља школе, или најстаријег учитеља, имала је своје васгштаче и васпитачице (соколе или ђаке учитељских школа), неке и сестру нудиљу, служитеље и куварицу. У сарадњи са школским управама извршен је избор места за летовалишта. При избору места руководило се најповољнијим извештајима о обиљу животних намирница, о климатским приликама места, о водама за ггиће и купање, и о самом положају места ирема саобраћајним линијама итд. Узети су у обзир лекарски извештаји о здравственом стању у месту и извештаји о грађевинском стању школске зграде, јер су оне одређене да приме под кров београдске ђачке колоније. Избор је пао на Гучу, Ариље, Доњи Милановац, Јездине, Жичу, Предејане, Цветановце, Сеча Река и Петницу. Једанајест београдских основних школа образовале су 9 колонија и то су биле овако распоређене: 1) Школа „Краља Петра" у Гучи. 2) Школа „Јанка Веселиновића" у Сечој Реци. 3) Школа „Старине Новака" у Жичи. 4) Школа „Цара Душана" у Јездини. 5) Школа „Вожда Карађорђа" у Доњем Милановцу. 6) Школа „Доситеја Обрадовића" у Предејанима. 7) Школа „Стевана Немање" у Цветановцу. 8) Школа „Филипа Вишњића" у Петници. 9) Школа „Цара Лазара", „Каљице Марије" и „Краља Дечанског" у Ариљу. Укупни број ђака, који су били на једномесечном летовању, био је 486. За сва летовалишта утрошено је свега 123.038 динара, што значи да један ђак стаје 253.40 динара месечно, или 8,45 дин. дневно, рачунајући ту путне трошкове и трошкове за остало осообље колоније. После кратког пута колоније су стигле у одређена места, где.су им школске управе и месне власти изашле у сусрет и помогле да живот у колонији потече одмах нормално, весело и пријатно. Чисте, свеже окречене школске зграде, претвориле су се у угодне зграде

за живот ђачке колоније са предвиђеним одељењима: спаваонице, ручаонице, маганици, кујне и канцеларије. Деца су понела од куће преобуку, празне сламарице и покриваче. Изобиље у животним намирницама и њихова повољна цена олакшале су исхрану наше деце. Деца су имала по пет обилних, рационално спремљених оброка. Добра унутрашња организација колоније, сам колективан живот, добра исхрана, одличан планински ваздух, добре изворске воде, купање у реци, сунчање на жалима реке, излети, соколске вежбе, све је то учинило да се наша деца преобразе за 2—3 недеље. Постала су живља и веселија, доброг апетита, сваког дана образа све руменијих и округлијих, слободно су диасла свежи планински ваздух пуном плућном површином. Сва су деца убрзо добила у тежини од 1—5 килограма. Телесна тежина конгролисана је, мерење је вршено често и систематски. Како у здравственом, тако и у васпитном погледу наше колоније имале су успеха. Деца су упознала нове лепе крајеве наше земље, честим излетима. Упознала с.у живописну околину летовалишта. Упознали су се са друговима, мештанима, са њима су приређавила излете по околини и развијали осећа.ј дружељубља у колонији и ван ње. После једномесечног летовања а брзог и лаког путовања, наша школска деца вратила су се својим кућама одморна, освежена, опорављена и весела. У погледу постељине све колоније нису биле подједнако и добро снабдевене, јер наши ђаци нису могли из својих кућа економско слабих, ни више ни боље да понесу собом, тако, да то што су понели често пута није било ни довољно, нити је испуњавало хигијенске услове. Нашим малишанима треба помоћи и набавити им добру, једнообразну хигијенску постељину из општинских сретстава. Надам се да ће се још овог лета задовољити ова битна потреба наших летовалишта, познавајући готовост целог Школског одбора, на челу са претседником О. г. Београда г. Милутином Петровићем, да учини све за потребе школе и школске деце. И ако се број ђака, који је прошао кроз наше летовалиште, већ удвостручио прошлог лета, ипак не можемо бити задовољни, но треба енергично настојати да наша летовалишта у будуће приме стварно сву ону београдску сиромашну децу којој је потребан опоравак. Број такве деце доста је велики, нарочито данас, у време привредне и економске депресије, али добра организација колонија и искуство из прошлих година, а нарочито повећани кредити у те сврхе, омогућиће њихов одлазак у летовалишта Београдске општине.