Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 311

дела, отрчала у село и од онда је више нисам видела. Мари је било онда 14 година, а била је од глади и невоље суха као трска и слаба као да ће сваки час издахнути. Кад је влак дошао у одредиште, одвезоше је у болницу, у којој је исте ноћи умрла. Све оне сеоске породице у које дођоше деца, тако су заволела сву ту децу као своју рођену и придржаше великодушно сву до годиие 1920, када дођоше родитељи по своју децу, јер су се прил-ике код куће биле у велико паправиле. Али сада настаде права мука, јер хранитељи нехтедоше да даду децу, а ни деца не хтедоше нипошто да пођу од својих хранитеља, које називаху оцем и мајком Ваља, наиме, знати, да је један, и то већи део Југославије плодан, а други ман»и кршовит, горовит и неплодан тако, да морају очеви породица ићи у свет на зараду, да прехране породицу код куће. А управо ове породице у кршовитом и неплодном делу Јупославије имају много деце, док породице у плоднијим крајевима необилују толико децом. Природно је, дакле, да се ова деца нису дала кући у сиромаштво, кад су се навикла овде на бољи и угоднији живот. Кући су се вратила само она деца, која су имала код куће родитеље или барем мајку и кућице и бар нешто земљишта, а остадоше код хранитеља сва остала деца, која не имађаху код куће ни оца, ни мајке, или ако имађаху мајку, она их није имала чиме да прехрани. Ова се деца овде удомише, поудаше и поженише и данас живе сретно и задовољно у својим домовима. Природно је, да смо кроз „Народну заштиту" после оваквог сјајног успеха у ово катастрофално доба, наставили са колонизацијом деце у сеоске породице. Она је сместила у току година свога колонизационог рада: Под На прехрану: На занате: своје: Укупно: 54.204 детета 2.701 416 57.321 дете Ради животне потврде нашег принципа о значају колонизације деце у сеоске породице изнећемо још један конкретан пример. Почетком претпрошле године уништио је јак потрес у Јужној Србији многе сељачке домове тако, да су многе породице остале без крова. „Народна заштита" обратила се одмах бану Вардарске бановине, да јој пошаље сиромашну децу, која остадоше без дома, да их смести у Хрватској, у сељачке породице, и то у Подравини, где је наш сељачки народ један од најнапреднијих у целој Југо-

славији, и то не само у ратарству него и у сточарству и коњарству. „Народна заштита" је оданде допремила 40 деце између 6 и 14 година, те их је сместила у села у околици Бјеловара. Ја сам сам ту децу лично онамо одвео и био сведок управо срдачног дочека те деце у Бјеловару (слика III).

Довођење деце пострадалих родитеља из Јужне Срби.је у хрватска села. (са децом лично и сам г. Др. Јосип Шиловић)

Сељаци, који су се пријавили, да ће да приме децу из Јужне Србије пак је нису добили, јер је дошло премало деце да се даде свима, били су ожалошћени, да и они нису добили деце. Када су лане родитељи дошли по своју децу, јер су подигли нове своје домове, настала је опет кукњава за децом, те су се хранитељи са сузама у очима од њих де-

Дечје градско обданиште

лили. Две су породице на своју највећу радост могле придржати децу, јер су сирочад без оца и мајке, те их није нико натраг кући тражио. Ова је љубав према деци са стране њихових хранитеља са нашег села посве природна, јер сељаку требају деца у његовом господарству, јер када остари за њега вреди потпуно она наша стара пословица, да на