Општинске новине

Друштвена хроника:

Преко сто хиљада Београђана и око двадесет хиљада ратника из свију крајева иаше отаџбине одали су достоуно признање и дубоко се поклонили сенима херојских бранилаца Београда из 1915 год. — У присуству изасланика Њ. В. Краља, Краљевске владе, преставиика Сената, Народне скупштине, Београдске општине, Академије наука, страних изасланика, претставника свих војних и грађанских власти и безбројног грађанства, а уз асистенцију штипског епископа г. Венијамина, и седамдесет свештеника, Њ. Св. Патријарх Варнава лично је чинодејствовао на опелу и опростио се са сенима незнаних јунака, храбрих бранилаца Београда —

Пре скоро пуних двадесет година Београд је преживљавао најтрагичније дане. У јесен, септембра 1915 године, по београдским улицама водиле су се крваве и неравне борбе на нож и смрт између малог броја српских војника, четника, добровољаца, жандарма, дечака и голоруких грађана са многобројним пуковима аустро-немачке војске. Најогорченије и најкрвавије борбе водиле су се на прагу наше Отаџбине, на Дунавском Кеју и пољани Јалија, испод бедема старе београдске тврђаве. У овој неравној борби до самоодрицања пало је храбро око деведесет наших официра и око шест хиљада војника. Београдске улице биле су тада попрскане крвљу и прекривене искасапљеним лешевима храбрих бранилаца, који су се херојеки борили до последњег. Борбе на нож водиле су се по београдским улицама од 24 до 26 сепгембра 1915 године, а тек 27 септембра, кад је и последњи бранилац пао, или смртно рањен напустио бојиште, непријатељ је успео да преко мртвих тела изгинулих бранилаца уђе у Београд. Искасапљене и унакажене лешеве бранилаца Београда непријатељ је покопао како је стигао. Неке је сахранио у заједничке гробнице, а неке је затрпао земљом у рупчаге, које су саме гранате ископале, на месту њихове јуначке погибије. Тек 1930 год., после пуних петнајест година, од дана јуначке погибије храбрих бранилаца Београда, Удружење резервних официра и ратника, уз припомоћ Општине града Београда, саградило је наш национални Пантеон — Костурницу бранилаца Београда, и у њега је сместило преко 4.000 костура изгинулих бранилаца. Осталих 2.000 костура још нису пронађени. Они, расејани по свима крајевима Београда, почивају дубоко у земљи, у темељима наше престонице, коју су толико

волели да су за њу и своје животе положили. На овим костима изграђена је нова престоница велике, моћне и сложне Краљевине Југославије, у којој сада тече нов, миран и напредан живот. Почетком априла о. г., када су радници вршили нивелацију улице Маршала Пилсудског, где се некада налазила чувена „Робијашка башта", и где су се у јесен 1915 године водиле најкрвавије борбе, ископано је на простору од само 100 квадратних метара 50 костура изгинулих бранилаца Београда, што најречитије говори о надчовечанској и страшној борби до истребљења бранилаца са нападачем. Удружење бранилаца Београда, уз сарадњу Општине града Београда, образовало је Одбор за сахрану ових ископаних костура бранилаца Београда. Овај Одбор, на челу са г. Добром. Богдановићем, првим потпретседником Удружења бранилаца Београда и потпретседником Београдске општине, на дан 29 априла т. г., обавио је свечану сахрану, на којој је узело учешћа преко 150.000 Београђана и грађана из унутрашњости. Поред ковчега са костурима продефиловало је са заставама око 20.000 ратника и 130.000 грађана Још у рану зору, у три часа у јутру, ковчег са костурима изгунулих бранилаца, у пратњи два учесника из одбране Београда, г.г. Тешимира Лозића и Животија Лазаревића, пренесен је из капеле са Новог Гробља и постављен на катафалк, на углу улица Маршала Пилсудског и Душанове. Поред ковчега била је постављена почасна стража од четири наоружана жандарма. Около су гореле четири велике воштанице. Дан је био ведар и леп. Још у само свитање на Мали Калимегдан почеле су да приИ