Општинске новине

Стр. 418

БЕОГРАДСКЕ Н 0 В И II Е

беника за предузеће у којем ради и установу у којој служи и где заснива живот и опстанак свој и своје породице. Правичност и потпуно обезбеђење живота радника н службеника Београдске општине и њихових породица морају бити толико реални, да код службеника и радника створе убеђење, да је њихов живот и њихових породица везан за ову установу у којој раде и чији су службеници. А стекне ли чиновник, службеник и радник то убеђење, онда ће се сав својски, од срца и свом снагом залагати за успех установе чији је службеник. Тако обезбеђен службеник ни за један тренутак неће жалити труда да послове обави онако и онолико како и колико изискују општи интереси установе у којој ради и од које са породицом зависи. После свих општих напбмена, ваља ми прећи на изл.агање мишљења о нашем општинском службеном особљу. Ваља да извршим своју намеру, која ме је определила да ове радове пишем пред решењем буџета Београдске општине у жељи и тежњи, да се оба ова крупна питања доведу у везу и сагласно реше. И ако је од вајкада опште позната ствар, да општи и свестрани интереси општинсик императивно изискују, да се питање службенога особља реши на једној здравој и солидној основи, ипак оно ни до данашњета дана није решено. И ако се врло добро зна да Општинска управа, ма колико била вредна и савесна, поштена и способна, не може обавити општинске послове како би требало и како би она желела, јер је спутава и омета нерешено питање службенога особља. И ако је ово неоспорна истина коју су знале све Општинске управе, ипак још није до овога часа коренито ни покренуто, а камо ли решено ово прешно и тако важно питање. Па како ја лично мислим, да би данашњој Општинској управи чинило част да у ово питање уђе са највећим и најпотпунијим разумевањем обостраних интереса и општине као целине, и општинског особља, као сарадника Општинске управе, то ово питање, као најстарији одборник О. г. Београда и овом приликом на овом месту покрећем и стављам га на дневни ред. Ово чиним из тврдога убеђења, да животни интереси Београдске општине изискују да се ово питање мудро, корисно и што пре реши. Настојаћу и у Општинском одбору да се ово питање реши још у овој години. У расправи овога питања ја сам инспирисан искључиво великим интересима наше престоничке општине, која треба у свему да предњачи осталим градским општинама у нашој земљи. Мишљења сам да ово питање, за сад, ваља решити, на овај начин: Сад — пре решења буџета — Општински суд ваља да марљиво изради једну уредбу

за своје службено особље свију својих установа. Ову уредбу ваља израдити по принципима и основама Закона о чиновницима и службеницима грађанског реда за државно службено особље. Све оно што је обезбеђено Законом државном службеном особљу, ваља дословно обезбедити уредбом општинском службеном особљу и то као миннмум. У томе се мора бити у највећој мери правичан. За све положаје општинске службе морају се предвидети потребне квалификације какве изискују послови који се дотичном службенику поверавају. Морају се особито марљиво обрадити дирекције са утврђеним њиховим бројем, као и отсеци у истим. Директори могу бити, као строго стручни и искусни људи, и уговорни. Али, уопште узев, они имају бити што и директори министарстава и са истим принадлежностима. Шефови отсека ваља да буду што и виши инспектори и шефови одељења у министарствима, са њиховим принадлежностима. Стручни чиновници: инжењери, лекари, финансиски стручњаци итд. —• имају положај и принадлежности њихових колега у државној служби. Сви остали чиновници имају бити оно што и њихове колеге у државној служби, са бар толиким принадлежностима и са истим обезбеђењем у служби. (Овде не треба изгубити из вида, да и општинским, као и државним чиновницима, треба дати додатак на жену и децу, станарину, повластицу у вожњи на државним железницама и бродовима за њих и њихове чланове породице, које сада општински чиновници уопште немају). У већим градовима у којима је живот скупљи и тежи (Београд, Загреб, Љубљана, и др.), могу се чинити изузетци са повећањем принадлежности. Овај изузетак дозвољава се поред осталога — и због тога, што државни чиновник, ако му је материјално немогуће да издржи скупоћу великог града, може да тражи и да лако добије премештај за унутрашњост, где је живот јевтинији, док је то немогуће градском општинском чиновнику, који је службом везан једино и искључиво за свој град. Свима одозго до доле има се обезбедити сталност у служби ~и пернодска повишица плате и осталих принадлежности. Исто тако напредовање у служби, и по степену, и по звању, има да буде регулисано и обезбеђено као и у државној служби, док је до сада напредовање општинским службеницима у Београдској општини било обезбеђено само по степену, али не и по звању. Једном речи, службено особље Београдске општине ваља у свему изравнати са државним службеним особљем у свима правима. У принадлежностима пак, треба се придржавати горе нстакнутог принципа повећања принадлежности, према образложењу, које је тако горе наведено. Разлика ваља да буде још и у томе, што Општина у једном догледном времену ваља да подигне здраве