Општинске новине

Бг. Вита Кајон, директор Шгедионице града Сарајепа

Позив, спрема и положај чиновника кумуналних штедионица

Г1ри оснивању градских општинских штедионица у нашој Краљевини, са изузетком регулативних, мислило се поглавито само на то, да се пружи грађанима могућност за сигурно улагање њихове уштеђевине, а под јемством општина као оснивача тих установа. Дух и начин рада био је у прво време једнак као и код новчаних установа приватног карактера. Ове штедионице нису биле истога типа ни по своме облику, ни по свом правном темељу, као ни по своме делокругу. То је разумљиво, кад помислимо да није постојао — као што ни данас не постоји — посебни закон по коме би се оне оснивале и да су њихове статуте одобравале надлежне власти из разних правних области, па према гоме и по различитим законским нормама. Међу општинским штедионицама није постојала никаква идејна веза нити пословна сарадња, па се природно није могла развити једна јединствена свест о посебном значењу и позиву тих завода. Пије чудо, да се под оваквим приликама није могла проводити организована акција за нромицање штедње у нашој народној привреди и да се нису појавили никакви жилавији пропагатори штедње као опште народне врлине. Ми се не можемо похвалити ни са каквом нарочитом литературом или стручним и популарним написима из области штедње. Оснивањем Савеза штедионица ударен је темељ систематском, организованом раду на изграђивању штедионичке идеологије и смишљеном координирању стремљења свих наших самоуправних штедионица ка главном њиховом циљу: подизању воље за штедњом у народу и сабпрању уштеђених капитала. Напори нашег Савеза у том правцу неће моћи, дакако, забележити веће успехе све дотле док држава не учини своју дужност према улагачима као најпозитивнијим ствараоцима народног капитала и благостања, те док се не донесе једном толико очекивани Закон о штедионицама. Овим законом учиниће се први и најглавнији корак за организацију и заштиту штедње код нас и даће се најјачи подстицај за полетније оснивање самоуправних шгедионица као установа јавноправног карактера. Ове ће штедионице, по свом утврђеном делокругу, фунгирати као

главни фактори у формирању националног капитала и заузети врло важно место у нашој новчаној привреди. Други предуслов за успешно функционисање општинских штедионица и подизање духа штедње у народу је стварање стручног, поузданог и агилног штедионичког чиновништва. Позив штедионичког службеника је данас одговорнији и важнији но икада. И ако нису капитали којима он управља, по њиховом укупном износу, толико знатни његово руковање многобројним ситним уштедама изискује ипак многе и велике напоре. Управник штедионице мора водити рачуна о интересима привреде свога места, те тако распоредити залиху расположивог капитала, да се праведно удовољи социјалном задатку поверене му установе, и што већи број потребних грађана задовољи кредитима, а под што повољнијим условима. Но његов посао није компликован само у том правцу. Ни у погледу кретања уложака није његов позив више тако једноставан као некада. Не штеди се више као што је пре бивало само из навике. Грађанин поставља данас својој штедњи један одређен циљ: он одваја од свога прихода колико може, било за градњу крова над главом, било за школовање своје деце, за подузимање једног извесног путовања, и т. д. Штедња наилази данас све више и на препреке и сметње, које потичу већином из конкуренције него је то пре био случај. Штедионички службеник је позван да живом речи и убедљивим разлозима р&стера многе сумње штедише у смисао и вредност његовог труда. Мора да агитује и мропагује штедњу са аргументима којима ће учврстити прирођено расположење грађанина за разумну штедњу. По овом свом посебном позиву, чиновник комуналне штедионице има један цели сплет разних дужности и послова које дају његовом занимању сасвим други значај, него што га има чиновник једне банке или приватног новчаног завода. Чиновник општинске штедионице мора имаги увек у виду да служи у заводу са изразито социјалном сврхом. Његова служба има, донекле, и званичан карактер, јер је намештеник општинског