Општинске новине

Д-р Милош Ђ. Поповић

Рационална помоћ социално-слабиЈима члановима опшхине

Рационална социална помоћ састоји се у томе, да се социално слабијим члановима градске општине, са минималним сретствима, укаже помоћ и постигну највећи резултати. Према разним узроцима, разликујемо и разне врсте социално слабијих. У први ред долазе они који су за рад неспособни стално (инвалиди), или привремено (болесни) или су недорасли (деца) још неспосбна за рад, или стари, који су такође неспособни за привређивање услед старости; те не претстављају никакав привредни елеменат и падају потпуно на терет другима. Наше старање за њих треба дакле да" буде управљено на то, да деца што мање умиру, и да што пре и што солидније буду спремна за привређивање, и да та њихова способност за рад и привређивање што дуже траје. Да се дакле смањи што више боловање и умирање пре времена, да буде што мањи број инвалида — хроничних и неизлечивих болесника, нарочито од тубрекулозе. У другом реду су социално слабији они који су за рад потпуно способни и здрави, али који немају посла и због тога или морају да падају на терет другима, или су осуђени на гладовање и сваку другу оскудицу, услед чега чешће и теже оболевају и гиме постају неспособни и за рад и увећавају ону прву групу социално слабијих. За рационалну организацију комуналне социалне помоћи исто су тако од важности н превентивне мере. Најбољи пример за ово даје нам алкохолизам. Познато је да наши радници по градовима највише страдају од алкохолизма и да је један од најважнијих задатака борбе противу алкохолизма, баш рад на сузбијању алкохолизма код радног света и градске сиротиње. Ако не предузимамо никакве мере за сузбијање алкохолизма, биће последица, један велики број алкохоличара услед оболења, неспособности за рад, преране смрти, душевних болести, разних изгреда и злочина, проституције, погоршања других болести, осиромашења, упропашћавања породичног живота, што све пада на терет градској општини и друштву, и стаје не само огромне суме новаца за њихово лечење и издржавање, судске трошкове, дангубе и друго, већ алкохоличари претстављају стал-

ну опасност за друге становнике чији живот сваког часа могу да угрозе. Друго важно превентивно сретство су здравп раднткч станови. Ништа горе не утиче на здравље, но што су нездрави, тескобни и влажни раднички станови нарочито без канализације. Они су непресушни извор разних оболења, а нарочито туберкулозе и гифуса. Ако дакле градска општина, друштво и држава хоће рационално да указују социалну помоћ својим грађанима, оне би у овом случају биле дужне да превентивним мерама сузбијају алкохолизам. Превентивне мере би биле разноврсне: Прво да помажу приватну иницијативу и организације које то већ добровољно и с највећим одушевљењем и вољом раде. На жалост, Београдска општина као и многе друге, наше градске општине, већ дуги низ година у своме буџету не уносе никакву помоћ друштвима трезвености, која би са сразмерно мало сретстава могла врло много да ураде — шире поуке, држе предавања, растурају летке, листове, брошуре, слике и раде на спасавању пијаница и њихових породица. Друга мера за сузбијање алкохолизма била би да се помогне производња и потрошња безалкохолних пића и отварање безалкохолних локала: млекарника,') здрављака, безалкохолних ресторана, итд. и у исто доба да се забрани отварање нехигијенских и у сваком погледу убитачних ракиџиница, бифеа, продавница „ужичких производа" (ракије), смештених по подрумима и ћумезима на периферији па чак и у центру а које највише похађају радници и у којима остављају и последњу своју пару од злехудне и тешке зараде. По општинској статистици, Београд попије око 15 милиона литара разног пића, зашта се изда преко 150 милиона динара. На сваког Београђанина долази дакле око 400 динара издатка на пиће. Само нешто већа количина потроши се млека, у вредности 30,000.000 динара или 120 динара на једног

Ј ) Ово дана V југословенска Ложа гуттемплерска отворила је свој први млекарник за раднике при Београдском радничком склоништу.