Општинске новине

Стр. 410

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

пуно социјалног осигурања. Доклегод један политички вихор може да убаци комуналног чиновника у општину, да би га ускоро други политички вихор избацио из ње, све дотле не може бити ни говора ни о јакој комуналној организацији, ни о јакој општини, па ни о административно снажној држави. Један службеник, државни или самоуправни, свестан несигурности своје службе, треба да буде етички савршен па да не ^мисли на саботажу и корупцију. А у јавном животу не зна се шта је опасније: поштен нерад или непоштен рад! У обостраном је интересу и Државе, и општина, да се питање осигурања самоуправних службеника изведе на потпуно задовољство и једних и других. Зато не треба ни много жртава, ни много труда. Довољно је разумевање једних и једнодушност других. Колико јуче са врха Београдске опшгинске управе чули смо, да сама Београдска комунална управа жели да чује жеље и предлоге својих чиновника и да проучи њихов план за санирање финансија Београдске општине, које се налазе неоспорно у тешкој ситуацији. Ми са задовољством истичемо, да се на крају дошло до једног здравог посматрања и у Београдској општини: да се персонална реформа и уопште буџетска асанација не може у општини извести без консултације оних, којих се она највише тиче, — без сарадње самих градских чиновника. То је знак да је учињен један снажан и одлучан корак у еволуцији комуналног схватања. Он је у исто време и једна од гаранција да ће се посао око оздрављења »пштинСК.ИХ финансија извести и правилно и правично. Само у пуној сарадњи са квалитативно добрим комуналним чиновништвом, градске ће у.праве регенерисати нашу комуналну политику . . . Самоуправни службеници у неколико наших већих градова — где је комунална политика добила уисто време и један степен вишег развоја — успели су у својој дугогодишњој жилавој борби да кроз многе градске статуте и прагматике обезбеде себи већу плату него што је имају државни органи одговарајућег ранга.. Овај успех лежи у факту, да државни чиновници нису били у том положају борбе и слободнијег и ако не и слободног уговарања, и њима је закон једнообразно решио питање плата и других новчаних принадлежности. Али ова нешто већа плата градских службеника лотпуно је оправдана. Ствари треба увек објективно посматрати. Пре свега, апсолутно је нетачно тврђење, да сви градски службеници имају веће плате од државних службеника. Напротив, преко 60% градских службеника имају их мање, 25% једнаке и свега око 15% веће, и то у већини само формално веће.

Подвукли смо само формално веће принадлежности, јер када се изврши једна детаљна анализа, види се: I) да градски службеници немају у 'апсолутној већини ни специјалне хонораре и комисиске дневнице, као што немају ни 50% повластице на железнички и паробродски подвоз, бесплатно болничко лечење, повластице на бањско и купалишно лечење и лекове, право набавки каменог угља и дрва из државних рудника и шума, на ослобођење од декретних и осталих такса, од разних пореза итд., што све имају државни службеници. Притом државни службеници уживају многобројне материјалне повластице и по струкама. (да примера ради наведемо неколико конкретних случајева: § 105 Закона о унутрашњој управи дао је среским начелницима бесплатан стан, огрев и осветљење, а § 119 пружио је свима службеницима унутрашње управе паушални додатак на одело. § 80 истога закона предвиђа специјалне награде у форми такса чиновницима унутрашње управе код свих послова, који се предузимају у циљу заштите приватних интереса грађана. Поред тога окружни инспектори и бановински начелници имају нарочите новчане додатке од 1300—1500 динара месечно и то све мимо принадлежности, које добивају по закону о чиновницима. Закон о школама дао је учитељима право на станарину у новцу, која се креће од 250—1000 динара месечно, као и специјалне награде. у занатским школама. Уредбом о принадлежности у натури шумскостручног особља, добили су шумарски државни чиновници не само потребно огревно дрво, него и „депутатно земљиште", које им доноси приходе поред плате. Чиновници Министарства_ финансија уживају специјалне награде за убирање пореза, честе комисије, удела код казни итд. Царински и слични чиновници имају додатак на униформу, награде за ухваћене кријумчаре, награде за прековремене радне сатове итд. Поштански чиновници имају специјалне награде за рад, а разврстани су у П категорију и службеници са квалификацијама за III категорију. Чиновници Министарства саобраћаја уживају специјалне благодети „Законом о саобраћајном особљу", као на пр. режиска путовања, награде за ноћну службу, километражу, право на бесплаган подвоз хране и огрева итд. У просветној струци видимо право на искоришћавање испитних такса и станарину, а у судској знатне приходе од комисија и специјални положај за напредовање итд., итд.). Ово неколико конкретних и потпуно оправданих случајева специјалног награђивања државних службеника навели смо само да покажемо да градски службеници не уживају ни једну од тих многобројних благодети и бенефици.ја.