Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 455

нашој средини и њиховом бављењу посвегили велиму пажњу у својим извештајима. И овом приликом били су заступљени готово сви наши листови и г. Фике хтео је да им ода признање и захвалност на таквом њиховом држању. При крају ручка г. Фике је устао и одржао овај говор: Драги мој претседниче и господо, Немојте се уплашити, јер нећу у овој братској атмосфери да вам држим говор. Вечерас ми ћемо одржати наше говоре и подвући наше братство. А овом приликом сматрам за дужност да вам захвалим врло искрено на свему и да вам кажем колико је на нас оставило дубок утисак

Ова искрена и интимна исповест г. Фикеа дирнула је и одушевила све и клицању Француској није било краја. Расположење је расло уз дивну песму г. Тимотића. Претседник г. Пегровић устао је и узео реч : — Молим вас, господо, да допустите да на говор г. Фикеа одговори мој колега г. Лазаревић чија је, њега и његове госпође, главна заслуга за спремање овог дочека. Потпретседник г. Лазаревић почетак свога говора одржао је на француском, па је осећаје свију изразио у томе тренутку, на српском језику.

Претседник одбора града Париза г. Фике полаже венац на гроб Незнаног јунака

наше бављење у Београду. Мада смо ми очекивали срдачан пријем, али ово на што смо наишли превазилази све што смо могли замишљати. Ви сте се према нама показали као пријатељи, или још више, као браћа, отворили сте нам врата куће и показали сте нам себе. (Тада је г. Фике запазио да новинари бележе његов говор и обратио се њима). — Ја видим ту новинаре. Господо новинари, за вас кажу да сте израз јавног мњења, да сте једна сила. Ви можете да учините много добра, по који пут и много зла, — али ја сам сигуран да ви чините много више добра него зла. Дижем ову чашу и наздрављам г. претседнику и свима његовим сарадницима, а у исто време желим да спојим париску штампу са београдском и да испијем чашу за наше велико пријатељство.

Говор г. Васе Лазаревића Господине Претседниче, драге моје колеге, Име Париз је нека врста чаробне речн: оно буди сећања на једну варош пријатну и очаравајућу, али такође моћну; престоницу која зрачи у свету својом љупкошћу и својом снагом. Њена снага и шарм долазе од оне мешавине традиције и модерног живота тако интензивног, чије чување и ток обезбеђују часници агилни и спремни, који се увек старају да истовремено негују прошлост и будућност. И благодаређи своме општинском одбору, Париз успева да сачува овај дупли карактер прошлости и напретка. Ми не можемо да изговоримо његово име без узбуђења: узбуђења које је у