Општинске новине

Илија М. Петровић

Градске библиотеке у СЈедињеним Америчким Државама \

Према статистичким подацима из 1870 године, тада је у Сједињеним Америчким Државама број неписмених износио око 20%. Од те године па до данас број неписмених се брзо и постојано смањивао. Попис од 1920 године показао је да се још увек налази око 6% неписмених, и то ван градских насеља (ма да и међу њима велики део уме да чита, само што не зна да пише); а и овај број не би био толики, да није било сталног прилива неписмених досељеника, што су успевали да се увуку у Сједињене Државе и поред строгих прописа, којим је неписменим лицима забрањено досељавање. Већ сама та чињеница, да се у једној држави са близу 120 милиона становника налази тако мали проценат неписмених лица, навела би нас лако на помисао, да се тамо свакодневно издаје један огроман број књига свих врста, од којих многе у издањима од по неколико стотина хиљада примерака. Сем тога, тиме ћемо бар донекле моћи да објаснимо и постојање онако великог броја библиотека, којим данас располаже становништво у Сједињеним Државама. Број библиотека, нарочито градских, тамо је заиста огроман, према европским схватањима и у поређењу са нашим приликама. Ако се латимо опет статистичких цифара, стање ствари је овако: Библиотека јавних, и градских, приступачних публици, било је већ 1926 г. око 18.000. Ту су урачунатесве градске јавне библиотеке, почев од оних са по неколико милиона књига, па до малих сеоских библиотека са по којом стотином књига. Али ипак, и да би нам ситуација била јаснија, навешћемо одмах да је од тога броја 8050 библиотека од прилике имало на сројим полицама најмање по хиљаду књига. КаОчШто се у опште све у Сједињеним Држа/*.вама\развијало гагантским корацима, тако су Д' е и грддске библиотеке тамо врло брзо разХ. '7аЛе. По 1свим библиотекама у Сједињеним Државама 1903 г. било је свега 46,765.677 књига; године 1913 тај се број попео на 75,112.935, а године 1923 достигао је већ цифру од 115,688.909. Само што ипак у том великом развоју америчких библиотека били би на погрешном путу, ако би тај развој тумачили једино ширењем писмености код америчких маса. Једно мање или више механичко

познавање азбуке код човека не значи много. Не значи много ни аутоматско свршавање школа и стицање диплома, ако ту нигде нема ни потребне љубави ка науци и књизи, ни довољно духа одгајеног и подигнутог у том правцу. То ће нам најбоље показати наше прилике. Наше градско становништво пати данас од тако зване кризе интелигенције. Имамо много више школованих људи, људи са дипломама, но што то може да поднесе грбача нашег социјалног склопа. Огроман је број њих сада незапослен, а огроман је број опет нашао неко склониште у коме запећку наше гломазне бирократске машине. Број библиотека је, међутим, код нас тако мали, да би се у том правцу могле да пореде са нама само најназадније земље на свету. Тешко је, на жалост, доћи у том погледу код нас до свих потребних статистичких података — а када би се једном до тога дошло, уверен сам да би цифре биле поражавајуће. Па ипак, те тако малобројне наше библиотеке као што су, са тако ограниченим бројем седишта у својим читаоницама —а са тако великим бројем „интелигентних" грађана (т.ј. људи са дипломама, што се код нас употребљава као синоним) на све стране — могли би још да помислимо као да је оно неколико сиромаш-них наших библиотека тако опседнуто од јутра до мрака људима жељним знања, да се једва може до места доћи. Тако би бар требало да буде према општем стању ствари, и када би се упоредило то са одговарајућим околностима у другим културним земљама. Дали је пак то заиста тако — о томе би добро било да припитамо мало наше библиотекаре. Није, дакле, само стање писмености у једној земљи, није само довољно висок број школованих људи у једној средини, онај неопходни У18 уЦаИз за библиотеке и библиотекарство на томе месту. Оно што је далеко неопходније, то је општи дух у томе смислу код свих слојева народних маса, једна општа љубав и поверење према књизи код свих, и оних са дипломама и оних без диплома; као и једно опште уверење, да човек сваком послу треба да приступи тек након извесног претходног теориског упознавања и припремања са датим задатком, а до чега се може доћи само помоћу књига и по библиотекама.