Општинске новине

Сава Дубљевић, Претседник Друштва за улепшавање Карађорђевог парка

Карађорђев Парк

Нема ни једног Београђанина, који не би знао за Карађорђев парк и његов историски споменик и кога не везују неке мале успомене из доба своје лепе младости. Он се налази на левој страни Булевара Ослобођења, сада модерне улиде која води ка Авали, Дедињу и Вождовцу и Небојшине улице која везује Душановац, Пашино Брдо и даље као главне саобраћајнице пут Неимара и уласка у парк. Ту се налази, као један језичак, лепо уређени парк са историским спомеником из на-

Споменик Карађорђевим јунацима, изгинулим при освојењу Београда 1806 год. подигнут у Карађорђевом парку

шег првог ослобођења, затим „треће-позива" из Балканских ратова и великог пророка данашње Југославије Француза песника Ламартина, једини парк у овоме крају Београда који служи за разоноду и одмориште великом броју Београђана. Памте га многи нараштаји, какав је некад био а какав је сада? Некада запуштено гробље са утрвевим пешачким стазама, пун ја-

руга и ровова још из доба Карађорђевих хероја, пун расутих изломљених крстача и гробова, надгробних плоча и каменова, поцрнелих и оштећених од зуба времена, које их је газило и сатирало. Многе плоче и натписи оштећени су непажњом пролазника и деце, којима је то место још пре Балканског рата било игралиште а уморном сељаку и раднику сан и одмориште за даљи пут. У средини парка, са леве стране главнога пута, налази се тај историски споменик славних првих ослободиоца Београда испод кога су сарањени незнани јунаци Карађорђеви при првом ослобођењу Београда од Турака 1806 године. Старци причају, да је ту погинуо и славни војвода Карађорђев Васа Чарапић и кад је од тешких рана умирао, тражио је да се сахрани код манастира Раковице, тамо где је као млад момак коло водио са сеоским девојкама. Овај споменик изгинулим херојима у славу и чест, Кнез Александар Карађорђевић, син Карађорђев, подигао је 1848 године као вдну захвалност и трајан помен за чест и славу храбро изгинулим Срб-јунацима 1806 г. Свесни историске вредности и захвалнн грађани овога краја, који је до скора био пуст и ненасељен, а у тежњи да удруженим снагама на заједничком пољу рада, сачувају овај историски споменик и припомогну на уређењу овога парка основали су 1907 године „Друштво за улепшавање Карађорђевића споменика, парка и околине" — које је својим агилним радом и сретствима, а уз припомоћ сваке општинске управе, које су друштвеним захтевима на сусрет излазиле на уређењу овога парка и чувању овог историског споменика. Друштво је уредило цео горњи део парка, нивелисало земљиште, направило стаз^ засадило липе, кестење и украсно шибље, > сејало цветну траву, куповало гледиче ^ живу ограду, засађивало тује око споменика, те речју и делом деловало на чувању и уређењу овога парка. А о својој слави Ђурђевдану, сваке године кадило и преливало гробове и вршило помен изгинулим херојима по аманету првог великог добротвора Велкког Краља Петра Ослободиоца. Оно је за непуних 25 година свога рада подигло три киоска, један у средини парка, у коме се про-