Општинске новине
Прилози за историју Београда:
Света Милутиновић, новинар, гл. секретар Удружења бранилаца Београда
( Како се у Београду живело у првим данима Светског рата
и
Једна сцена пред буру... ако је са Турском и Бугарском већ
одавно био потписан уговор о миру, у Београду су се још и после тога виђали многи ран>еници са уфачловаиим главама, рукама и ногама. Власници београдских биоскопа још и у почетку 1914 године ове рњеиике пуштали су у своје биоскопе, да гледају претставе. Тада сам, као дечак, био присутан једној сцени, -која се одиграла не на биоскопском платну него у дворани биоскопа „Коларац". Главни јунаци ове сцене били су: опуномоћени министар Аустро-Угарске монархије на нашем Двору, г. Гизл, и десетина наших рањеника, јунака са Куманова и Брегалнице. Као да сада гледам, сећам се 'кад је плавокоси г. Гизл, елегантно одевен, са моиоклом на деоном оку, пришао групи наших рањеника за време биоскопске паузе, поздравио се са њима и упитао их на српском језику: — Но, како је, јунаци? Рањеници, не знајући с ким имају част да говоре, а сматрајући тога господина за свога пријатеља, слегоше раменима и одговорише: — Вала, све је добро, господине. Само нам је жао што нам Шваба оте Драч и море, у које смо већ били својим ногама загазили, као Христос у Јордан! Депеша која је милионе мајки и деце завила у црно Од овога разговора плавокосог г. Гизла са нашим рањеиицима у дворани биоскопа „Коларац" једва ако је протекло шеет месеци, а већ је телеграфисткиња у београдском Главном телеграфу примила ову ужасавајућу депешу од стране Владе, коју је г. Гизл на нашем Двору претстављао. Та депеша, упућена 15, 28 јула 1914 године из Беча преко Пеште нашој Влади у Београд, и ако се она тада налазила у Нишу, гласила је: „Краљевском српском Министру иностраних послова,. Београд. Пошто Краљевско српска влада није дала задовољавајући одговор на ноту,
К0 ЈУ Ј°Ј Ј е предао аустро-угарски посланик у Београду 23 јула 1914 године, Царско-краљевска влада налази за потребно да сама да задовољење својим правима и интересима и да ради тога прибегне оружју. Аустро-Угарска сматра, дакле, да се од овог тренутка налази у ратном стању са Србијом. Министар спољних послова Аустро-Угарске, Граф Бертхолд с. р." И ако се Србија, према затегнутом и непријатељском држању Аустро-Угарске, могла иадати овему, ипак је ова депеша на десној обали Саве и Дунава изазвала неочекивано изненађење. Почетак рата и страдања Београда Овом депешом дипломатски односи Аустро-Угарске са Србијом били су званично прекинути. Али и ако је рат већ био објављен, у Београду још многи за ову ужасну депешу нису знали. Живот је -у вароши и после ње текао као обично, истина са мало више нервозе и забринутости, што се приметно могло опазити на лицу сваког Београђанина. Да је рат од стране Аустро-Угарске званично Србији објављен, и ако је депеша о објави рата из Пеште у Београд примљена још у 1 сат у подне, шире маее Београђана о томе су сазнале тек после пет часова по подне. Јер требало је прилично времена док се депеша из Београда пошаље Влади у Ниш, и док је >ова исту проверила, пошто је она пг слата обичним путем, отворено преко по1/ ; као и свака друга депеша. (Касније се-ут ЈЏ дило да је Аустјро-Угарска Влада ово учи- ' нила намерно, да би добила у времену како би нае изненадила и напала неспремне). Као по команди, 15 јула (по старом календару), око шест часова увече, после овог страховитог сазнања, на свима београдским радњама спуштене су ролетне. Закључавајући своје радње, трговци « занатлије пожурили су се да «з њих изнееу само новац, док