Општинске новине

Стр. 536

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

биле најпреплашеније. Дсж су мушкарци одла.зили од кућа, да би на улици или у кафани сазнали новости, жене су са децом оетајале у кућама, збијене по четири и пет фамилија из комшилука у једној соби. Неизвесност и страх од смрти за час су избрисали све зађевице и комшијске свађе. Стиснуте једна уз другу, жене су се храбриле и тешиле. Жељезнички мост на Сави срушен првог дана рата 1914 год.

Одједном, између 1 и 2 часа по поноћи, 29 јула (по новом календару) страховита детонација затресла је из темеља све београдске куће тако, да су прозорска окна на свима домовима од Дорћола и Савамале па чак до Западног Врачара и Чубуре била полупана. Ово је код Београђана, који нису знали шта се догађа, изазвало страховиту панику. А још нарочито када су после овога праска, који се ужасно проломио кроз тиху ноћ, отпочеле на савској обали да праште пушке. Свима се коса подигла у вис, срце престало да куца и крв се следила у жилама. Уз страховиту заглушну вриску преплашених жена и деце, могли су се разабрати, гласови: — Аустријанци прелазе! — Куку! Шта да радимо? Многе су жене своју мушку децу почеле да повезују марамама и да их облаче у сукње, јер су веровале да непријатељски војници, бар према женском полу неће бити брутални, сурови и крволочни.

После пола часа све се утишало и опет је завладала тишина обмотана мраком и неизвесношћу. Тек ујутро се сазнало да су то Танкосићеви четници са Јованом Бабунским потопили мађарску лађу „Алкотмањ" и бацили савски жељезнички мост у ваздух, преко кога је неприајтељ покушао да се пребаци у Београд. Први спонтани браниоци Београда и прва жртва у Светском рату Први напад непријатеља на Београд храбро су одбили спонтани браниоци Београда: четници из Танкосићевог одреда, финанси, жандарми, једна чета 18 пеш. пука и чланови гимнастичког друштва ,,Душан Силни", који су у своме друштвеном дому код Саборне цркве имали и пушке. Они су се још исто вече растурили по савској обали од утока Саве у Дунав, поред Соларе, испод моста, до Гасаре и Аде Циганлије, да штите варош од евентуалног напада, док не стигну регуларне .војне трупе. У овој првој борби, као прва жртва у Светском рату, пао је баш кад је мост бачен у ваздух, одмах испод Сиротановића етругаре Душан И. Ђоновић, ученик Трговачке академије, четник у чети старог комитског војводе Јована Бабунског. А исто тако, после експлозије моста, кад је са шлеповима, у којима су се налазили непријатељски војници, потонула мађарска лађа „Алкотмањ", погинуо је и њее капетан Карло Еберлинг. Монитори, страх и трепет Београђана, сеју смрт на све стране 16, 29 јула Дунавом од Земуна з-апловиле су и у Саву некакве мале блиндиране лађице, које су на себи имале учвршћене топове и митраљезе. Још страшније него објава рата на грађанство је деловала вест, да се ове оклопљене лађице зову монитори и да им наша артиљерија ништа не може. Прва граната са монитора пала је тога дана на зграду .у Кнез Михаиловој улици, преко пута хотела ..Г-рчка Краљица", али није било жртава нити је пак учинила велику штету. Комадиће ове распрштене грана^. која су попадала и зарила се у дрвену у* дрму. за чае је покупила радознала дечу^' ја. ко.ја их је носила свуда по вароши, тГо.. !Д зивала грађанству и продавала по дина.р један комадић. Касније су ови монитори, све до доласка две батерије са дугачким топовским цевима, које су нам послали Французи и Енглези за борбу против монитора, по Београду чуда чинили и убијали становништво на спавању у њиховим домовима.