Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 565

ског дома. Г. Кузмић је, између осталог, рекао: „Већ је прошло 50 година откако је основано Српско новинарско удружење. Његови оснивачи нису тада могли ни да претпоставе да ће морати да прође више вд пет деценија, па да београдски новинари добију кров над глабом. Нису могли ни да замисле, да ће њихова организација, која је почела са пуно полета, -имати да се бори са толиким тешкоћама и да подноси толике жртве, па да ипак, ни после 50 година не реши, ма и делимично, оно питање које чини основу животног спокојства сваког човека. Планове и настојања предратних новинарских генерација, које су за своју земљу дале све што су могле. живот Је разбио. И тако многе породице оних који су пали и оних који трају последње дане живе у најтежим приликома. Наше удружење није могло да забележи неки видни успех ни после ослобођења и уједињења. Његова улога, силом прилика, морала је да буде у првом поратном периоду чисто манифестационог карактера. Стапање покрајинских новинарских друштава у једно цнтрално, југословенско удружење, тражило је много и времена и стрпљења. О професионалним интересима, када су прилике биле најпогодније, није се могло ни мислити просто због тога што процес потпуног стапања још није био завршен, а уз то и удружење није .још могло да се постави на чисто професионалну основу. А то је био основни услов за снажну акцију на материјалном и културном подизању нашеГ сталежа. Тек када су сва та питања углавном била сређена, поведена је акција за економско и социјлно обезбеђење новинара. И та наша акција имала је још у почетку успеха. Тадашње општинске управе којима су ^а челу били г. Милош Савчић са потпретседником г. др. Милосавом Сто.јадиновићем и г. Милан Нешић сасвим су правилно сватиле наша настојања и сасвим правилно оцениле улогу но-

винара у јавном животу, њихов пожртвовани рад на општем добру и њихово тешко материјално стање. И београдским новинарима поклониле су за њихов дом ово земљиште, дале прилоге у новцу и код Хипотекарне банке гарантовале зајам. Једновремено с тим, управа је повела акцију за скупљање прилога. Ма да се почело у тешким приликама, ма да је криза већ била ухватила маха, ипак су наши пријатељи учинили за нас све што су могли. И ето, помоћу Београдске општине и помоћу наших пријатеља, ми данас освећујемо темеље Дома београдских новинара. Ми смо свесни тешкоћа, свесни емо својих обавеза, али се надамо да ћемо миати снаге да све препреке пребродимо, јер Је у питању дело којим се ми поносимо. Овом приликом треба да напоменем да је наша годишња скупштина наменила овај дом Потпорном фоиду београдских новинара, установи која донекле треба да ублажи недостатак нашег пензионог осигурања. Из средстава тога фонда дају се само потпоре за најтеже случјеве: болест, беспослицу и смрт. Али та средства никако не могу да ублаже нашу неосигурану тешку будућност. Па ипак ни пред таквим перспективама ми не очајавамо, ми нећемо клонути. Почетци су добри, снага неће попустити, пријатеља неће нестати. Са том вером и са том кадом ми смо почели да решавамо и ово тешко питање. И када га једном будемо приЕели крају, то ће бити наша највећа свечаност. На овом месту, у овом свечаном тренутку, ми вам, драги гости, отварамо своја срца и из дубине душе захваљујемо што сте још једном доказали да нас волите и да ћете увек бити с нама. Нашим добротворима, а нарочито Београдској општини, београдски новинари дугују вечиту благодарност."

Скупштина Друштва „Напредак" за улепшавање Бановог брда и Бановог шанца

На Бановом Брду, у кафани „Жарковац", 29 јула т. г., чланови Друштва „Напредак" за уле'пшавање Бановог Брда и Бановог Шанца, одржали су своју редовну год. скупштину. Чланови овог друштва су само власници имања и зграда са овог најлепшег предграђа Београда. Изузетак је чинио једино претседник друштва, г. Михаило Јаковљевић, који нема своју кућу, али кога су грађани овога краја изабрали за претседника друштва због

његове велике агилности и заузимања да се овај крај, ова најлепша ваздушна бања Београда, уреди и улепша. Истина овај крај за сада за Београдску општину претставља један тежак комунални проблем. Јер ни Баново Брдо ни Банов Шанац, на којима има врло велики број лепих кућа, немају оно што је свакоме грађанину најпотребније. Једном речју, још немаЈ 'у готово ништа. Немају ни своју школу, те њихо-