Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 601

сган само сиромашних родитеља. Нису упослене само крајне сиромашне матере. И нису новорођенчад нежна и осетљива само код сиромашних матера. Према томе судбина је новорођенчади иста, чим су прилике за њихово развиће непогодне ма из кога узрока. Данас се као и код сиромашних и у имућним кућама и код образованих матера, мајка учи нези и васпитавању деце тек од онога дана кад роди, кад стече дете. Она се учи негујући дете. Тече искуства без икакве претходне спреме, на нези свога детега. На њему прави експерименте. Је ли чудо онда што такве матере греше и што те грешке плаћају деца животом својим? Још кад се узму у обзир разне предрасуде, у неколико стидљивост младе мајке да призна неукост и упита за савет, па затим мешање старијих „искусних" жена у тај матерински посао, —- све то још више доприноси рђавим поступцима у нези одојчади, због чега она пате и у Београду у великом броју страдају. Због тогаЈе и за овај период материнства нужно да социјална служба, као јавна комунална установа, а у општем интересу, предузме потребне мере, сличне онима означеним у претходном одељку. Дакле, и за образоване матере треба основати повремене курсеве за изучавање неге и васпитања одојчади и поучавати зрелије девојке, дакле девојке које су пред удају и које су већ самим тим у многоме заинтересоване и које ће стога озбиљно схватити овај рад. У овоме правцу чињени су извесни покушаји. Њих је чинио Подмладак црвеног крста оснивајући курсеве за „мале мајке", како су их погрешно назвали. Ови су покушаји пропали, јер су вршени сувише рано, код ученица гимназије које за такво учење нису имале ни интереса ни смисла; оне су то схватиле више као забаву и играчку, него ли као озбиљан рад. Оснивање и одржавање ових курсева био би један врло користан и врло захвалан задатак општинске социјалне службе. Сем тога велики је број матера и из имућнијих кућа, које из разних узрока не могу саме дојити своје дете, а немају толико средстава да плаћају и издржавају дојкињу. За исхрану деце таквих матера нужно је имати нарочито препарирано, стерилизовано млеко. Спремање таквог млека не може да врши са успехом појединачна кућа; стога је нужно да то на себе узме социјална служба, једна нарочига социјална институција, било добротворна, било општинска или државна. У Београду ту службу врши од пре више п> дина општинска установа: Завод за стерилизацију млека. Завод је пре две године тако организован, да за сада задовољава најскрупулозније хигијенске прописе и задовољава потребе све деце у Београду, упућене на овакву исхрану, без обзира на имућност њихо-

вих родитеља. Као што је раније речено, Завод дневно храни око 400 деце, а може и већи број. Допуњујући социјалну службу на заштити одојчади у Београду у смислу како је овде изложено, Централни уред за заштиту матера, деце и младежи одговорио би у пуној мери својој дужности и оправдао би у правом смислу своје постојање и сав утрошак који Општина чини за његово одржавање и деловање. III Заштита деце од 1—3 године Кад дете одрасте толико да буде одбивено и да прохода, тада је социјална служба извршила свој најважнији задатак: дете је подигнуто на ноге. Сем тога, од овога доба може да се обрати пажња само на дете, без обзира на мајку, пошто дете није више нераздвојно од мајке. У толико је, ако се тако може рећи, олакшано социјалној служби, јер се опростила мајке. Код деце овога узраста може без опасности да се изврши одабирање и категорисање према томе: која деца могу остати и даље поред матере, а коју треба из разних узрока узети и сместити у дом, или колонију. . О деци, која остану уз матер, социјална служба сад има мање бриге. Нешто повремене материјалне помоћи, савет и евентуално какав лек, довољни су за заштићену децу ове категорије. Све остало у погледу неге може им пружити мати и кућа. Али пошто су многе од ових матера раднице и чиновнице, које раде ван својих кућа и децу морају остављати на чување, социјална служба дужна је да створи могућности, да ова деца буду обезбеђена у сваком погледу за време док су им матере на послу. То се најбоље постиже оснивањем обданишта и за децу од 1—3 године. Ову децу у Београду примају сада свега два обданишта, и то: Обданиште у ул. Војводе Миленка и обданиште у Млетачкој ул. Примају их поред одојчади, што није практично, јер су то две категорије деце, којој су потребне различите неге и према томе различите инсталације у обданишту. Сем тога, ова су два обданишта и недовољна и удаљена од крајева, у којима станује раднички свет. Оваквих обданишта треба да има још бар три-четири, са по 30 места и треба да су у крајевима где живе жене раднице, да оне не би морале децу далеко носити, те их излагати непогодама, а себе непотребном физичком замору пре одласка на рад и после напорног рада. О деци, која су без матера, и о деци, која буду после одбијања одвојена од матера из разних узрока, Централни уред за заштиту деце мора да узме на себе целокупну бригу. За њихову даљу негу постоје три могућности: смештање у дом, смештање у колонију, или давање под своје.