Општинске новине

београдске новине

Стр. 619

Чистота је Чесима симбол културе. За њих нису довољна само домаћа купатила. Они хоће да Чехословачка деца и широке масе грађанства имају и своја велика купатила под сунцем, на чистом зраку, где се сунце V води прелива као горски кристал. И зато почевши од Прага па до сваке варошице и мало већег села, свуда, на све стране, створена су и стварају се вештачка мала језера, пливачки базени, већи или мањи, у којима се весело купа хиљадама њихове деце као лабудови на Леманском језеру. У овим општинским и градским купатилима пласирани су силни милиони чехословачких комуналних финансија. Уз та купатила створене >су песковите плаже, сунчалишта, природна и вештачка, одељења за хидротерапију, вежбаонице за снажење тела итд., и т. д. Поред летњих базена, ми смо у појединим општинским купатилима, чак и мањих градова, наилазили на велике зимске пливачке базене са централним грејањем и конфором, на коме би им могле да позавиде и многе европске метрополе. Кад видимо ове сеоске пливачке базене, онда нам дође оловно тешко на души, јер многобројна села југословенског народа, удаљена и безречна, незнају ни за какво друго купатило сем купања у своме мученичком и печалном зноју! Зар овакав рад Чехословачке комунално-; социјалне акције не заслужује наше угледање без резерве!? Зар ту не лежи центар правога рада н>ових и напредних југословенских елемената? Да се села и периферни варошки делови подигну на потребну културну висину; да им се створи живот достојан човека: да им се пружи добар стан, рационална исхрана, хигијенска постеља, купатило, уопште сав неопходни хигијенски конфор!? Шта вреде нашем сељаку његови славни ратни трофеји, којима се цео свет диви, шта му вреди његова бистрина, која задивљава све странце, који су нас проучавали, шта му, најзад, вреди његова политичка зрелост, која је у ствари само политичка политура, кад он још и дан данас великим својим делом живи у кулачама, у којима је безмало преисториски човек живео, кад се храни кукурузним хлебом, који физиолОгија не оматра за људску храну, и кад живи без праве хигијенске културе, која једина човеков живот прави човечанским животом! Међународно искуство, то је највиша школа, коју народи треба да изуче и искористе. Ми би од Чеха требали да се научимо радној дисциплини, која је у Чешком народу подигнута на висину божанске дргме, да научимо како је достојанствен живот чешког градског радника и рабогника са Хане....

* Социјална политика великих чехословачких градова отпочела је да даје неоспорне резултате одмах после формирања Чехословачке државе. Сви већи чехословачки градови, било да имају израђен и нотифициран програм комунално-социјалног рада, било да га немају, они у ствари изводе један грезвен програм, који постоји тако рећи у садашњој атмосфери, у економском судару маса, у противречности материјалних интереса и класних стремљења. Из свега тога, урођени практични дух Чешке извукао је оно што је од општег и заједничког значаја, то је усвојио, са тим се сродио и то изводи са неумољивом упорношћу једног народа који зна шта хоће.

Проф. Д-р Петар Зенкл, претседник Централног одбора за социјалну политику града Прага Док градови јужно-словенских држава на своју социјалну политику дају од 2—6% (просечно 2,7%) од свих буџетских кредита, дотле се тај проценат код чехословачких градских општина креће од 6—15%, а понегде чак и до 18%! Чешки градови раде и стварају! Подижу многобројне болнице, санаторијуме, купатила зимока и летња, колоније јевтиних станова у властитој режији или фаворизирањем станбених кооператива, стварају стручне школе, све врсте дечјих установа итд. Социјална политика чехословачких градова највећим делом је продуктивна и рационална, јер вршећи