Општинске новине

Сгр. 626

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

за радио, а у собама слушалице за радио станицу из Прага. Подигиута је и сопствена радио-станица за репродуковану музику!... Још једанпут велимо: „Масарикови домови" нису домови бедних, прегажених животом, које су и данас и Бог и људи заборавили. То су, напротив, сјајни и успели експерименти за нову реформисану социјалну државу. Они су благослов пробуђенога неба... * За једног социјално-комуналног практичара најинтересантнији је за студирање принцип обавезног рада, који је у свима својим детаљима проведен кроз „Масарикове домове". Рад је највише гесло вредне Чешке расе. Раде сви који могу да раде, и стари и млади... „Масарикови домови" имају својих десетак разних радионица (столарску, браварску, фарбарску, инсталатерску, кројачку, штампарску, обућарску, вртарску итд.). Радни дан траје мало, једва од 3—4 сата, често и мање. Штићеницима се овај рад плаћа. Тај им новац иде на штедњу. Они, који не раде занат, помажу у кујни, перионици, башти, парковима, које и негују и одржавају сами штићеници дома. Сви штићеници, способни за рад, деле се — према врсти рада — у „радне групе" и врше послове под надзором квалификованих надзорника. Не раде само престарели, мала деца, болесни, и паралитичари. У „Масариковим домовима" нема привилегисаних и парија. Док ми имамо домове госпођа, тамо се могу за једним столом, да нађу бивши гроф и његов некадашњи лакеј. Не прави се никаква разлика између оних који нешто плаћају и оних који ништа не плаћају. У „Масариковим домовима" нису сталешки класиране собе и храна као по буржоаским болницама. Ту је прокламована идеална једнакост, само, нажалост, за једне сувише касно... И када се кроз овако завидну удобност комуналног збрињавања пређе и последња лествица живота, стари одлазе на пут са кога се више нико не враћа... „Масарикови домови" имају своју капелу-цркву. Она је удешена покретним и комбинованим олтаром за све хришћанске вероисповести. У њеном сутерену налази се сала за обдукцију. Последњи чин људског трошног тела, пре него што оде на вечан одмор, има да послужи медицинској науци. * И ако је можда овај конфор у многоме излишан за промашену старост; непотребан у оволикој мери онима који се спремају за вечити мир — ипак он сјајно илуструје да је Чехословачки народ етички високо развијен, да он са синовским пијететом поштује старост ма каквог порекла она била, сјајна или проблематична, социјално-корисна или штетна у њеним младим данима!

Прашки социјални радници веле нам: ,.аарост је достојна поштовања; богаљ сажаљења; сиротиња милосрђа!" Широка и узвишена словенска душа осећа се свуда, у свима словенским народима! Сељак наш из попаљене Мачве заборавио би на сва варварства ратних дана, и уделио би и самом Виљему кад би којим случајем закуцао на врата његове сиромашне колибе! * ј К * Почели смо са социјалним старањем „Масарикових домова" према немоћним старцима, са онима који завршавају своју животну каријеру... Међутим, много је веће наше интересовање за оне који каријеру живота тек почињу, за децу и омладину, на чијим ће раменима, као код мермерних каријатида, почивати Чехословачка држава... У четири велике палате, чији се дивни перивоји спуштају до Крчких шума и несташног Кунратичког потока, смештене су дечје институције „Масарикових домова".

Поподневни одмор деце до 6 године

Ту су, између осталих, и: 1) опоравилишта за школску децу (од 714 године старости) која су ровитог здравља или су реконвалесценти; 2) дечја болница са поглавитом наменом да у себи прими имбецилну и у већини случајева неизлечиву децу; 3) лечилиште за децу од рођења па до 6 година; 4) многобројна прихватишта за децу од одојчади до 14 година старости. 5) школе на ваздуху, помоћне школе, занатске радионице, где заводски штићеници изучавају поједине занате итд. Огромна земљишта иза ових дечјих завода дала су могућност да велики број сиромашне прашке школске деце борави свакодневно на ваздуху и омогућили су њихову поделу на групе по старости. На челу овога дела парка, подигнуто је опоравилиште за школску децу, са кога се пружа на исток јединствен поглед на шумски амфитеатр. Десно крило је за девојчице, а