Општинске новине
А. Б. Херенда
Основне потребе, приходи и исхрана Београђана
Наука је утврдила квантитет и квалитет рационалие и потребне исхране. Према гледишту науке један одрастао човек потребује дневно за одржавање живота 4000 калорија и 100 грама беланчевине. Односно, изражено у животним намирницама, то претставља: 150 грама масти,
500
, хлеба,
650
, поврћа,
50
, шећера,
250
, меса,
300
, воћа.
Овај чланак расправиће питање, да ли је београдски становник у могућности да набави себи такву храну и у толикој количини, која би одговарала основној потреби исхране. Најјевтиније просечне цене у августу месецу о. г. биле су на београдском тржишту, за горе наведене намирнице, следеће:
Маст свињска, 1 кгр 14,50 дин. Хлеб пшенични црни, 1 кгр. . . 2,26 „ Кромпир стари, 1 кгр 1,27 „ (Купус сладак, 1 кгр 1,24 „ ) (Тиквице, 1 кгр 1,30 „ ) Шећер ситан, 1 кгр 12,27 „ Говеђина, 1 кгр 8,40 „ Шљиве, 1 кгр 3,03 „
Према горњим ценама, само за набавку основних животних намирница потребних за нормално одржавање живота, један становник Београда морао је да утроши дневно 7,74 дин., или месечно (рачунајући месец од 31 дан) 240,06 дин., не урачунавајући ту дрва потребна за кување и огрев, те остале ситне зачине, који су у јелу потребни. Затим, од меса узета је у обзир искључиво најјевтинија говеђина, од поврћа најјевтиније сезонске врсте (поред кромпира само купус и тиквице), а од воћа као најјевтиније у том месецу само шљиве. У главном, не водећи рачуна о квалитету, узимали смо у обзир само одговарајући квантитет, који се може набавити по најјевтинијој цени. Под нормалном породицом подразумева се породица од 4 члана, тј. муж, жена и двоје деце (или неки други најближи сродници). Нормалне животне околности захтевале би, да само један члан породице зарађује (редовно узевши муж), док би остали чланови
имали да се брину о кућевним пословима (редовно жена), или би били упућени на непродуктиван рад (деца која се школују), односно не би више били способни за рад (стари родитељи). Дакле, једну нормалну породицу од 4 члана у Београду храна, без дрва и зачина, стајала би по најјевтинијој цени и узимајући само најјевтиније неопходне намирнице 960,24 дин. месечно. Но, ипак је горе наведена исхрана тако једноставна, да ју је тешко претпоставити из дана у дан. * * * Г. др. Драг. Ђулизибарић, директор Привредно - финансијске дирекције Београдске општине, публиковао је једну табелу минимума исхране једног Београђанина, односно једне београдске породице од 4 члана. У тој табели, као неопходне, навео је он следеће намирнице: хлеб, месо, маст, пасуљ, кромпир, шећер, кафу, пиринач, со, сапун, млеко и јаја. Томе је још додао као неопходност дрва и осветлење (електрично). По том израчунавању минимум за исхрану једне породице од 4 члана изнео је нешто више, тј. 1.004,33 дин. месечно, или за појединца 251,08 дин. месечно. Г. Богдан Крекић, позивајући се на индекс цена Радничке коморе и имајући у виду само раднике и радничке породице, наводи као минимум за исхрану, огрев и осветлење за једну породицу од 4 члана у Београду 852,13 дин. месечно, а за појединца самца 334,90 дин. месечно. Сама храна, огрев и осветлење нису довољни за одржавање живота. Долазе к томе и друге потребе, које, нарочито у већем граду, стају знатно више него ли сама исхрана. Ту је на првом месту стан, затим одело, обућа, рубље, прање рубља, саобраћајна сретства (трамваји и аутобуси), па најзад лекари и лекарије. Срачунавши те остале потребе г. др. Драг. Ђулизибарић добио је за београдску породицу од 4 члана минимум од 1.738,33 дин. месечно, или просечно 434,56 дин. по особи. Г. Богдан Крекић за све остале потребе, осим исхране, огрева и осветлења, предвиђа за радничку београдску породицу од 4 члана минимум од 591.17 дин.