Општинске новине
Стр. 652
БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ
Напајање трамвајске мреже врши се сада из четири велике потстанице и из једне резервне: прва се састоји из једне мотор-синкроне групе, јачине 1000 К XV, у самој електричној централи; друга'је потстаница „Добро Поље" и располаже са два исправљача укупне снаге 520 К XV трајног оптерећења; трећа потстаница, код „Москве", располаже са два исправљача од по 400 К XV трајног оптерећења; чегврта, „Горњи Депо", има два исправљача са по 650 К XV свака; најзад резервна потстаница „Академија", која се састоји од мотор-генераторске групе јачине 300 К XV. Радови на подизању трамвајског саобраћаја изведени су скромним средствима, увек са обавезном штедњом и обазривошћу у погледу издатака, али се тим радовима ипак успео осигурати трамвајски саобраћај и усавршити у толикој мери, да данас може се сигурношћу служити потребама грађанства. Какви су, међутим, подаци експлоатације трамвајског саобраћаја? Видели смо, да се трамвајски саобраћај врши на 13 трамвајских пруга, чија грађевинска дужина износи 65,5 км., док укупна дужина свих линија у експлоатацији износи преко 90 км. Усаобраћају се налази просечно дневно: 81 моторна и 38 прикључни кола, т. ј. свега око 120 трамвајских кола. Просечан број дневно превезених путника износи 121.631. Просечан дневни бруто приход износи 168.230.—- динара. За прошлу годину статистички подаци трамвајског саобраћаја показују следеће: 1 београдски становник путује трамвајем годишње 178 пута; 1 београдски становник прешао је трамвајем годишње 30,88 км.; 1 београдски становник потрошио је на трамвај годишње 245.6 дин.; 1 београдски становник потрошио је на трамвај дневно 0.67 дин.; 1 трамвајска кола прелазе годишње пут раван 1,62 X пут око екватора;
сва трамвајска кола прешла су годишње пут раван 194 X пут око екватора; 1 км. трамвајске пруге искоришћен је за годину дана 117.886 пута; утрошак електричне енергије на 1 км. износи 1,24 К XV Н. Установљено је, међутим, да је наш трамвајски саобраћај преоптерећен и да би се за његову рационалну експлоатацију имале учинити нове финансијске жртве. Следећи упоредни преглед доказује неоспорно ту преоптерећеност: * Аутобуски саобраћај је у толико важан за град Београд, шго се он према топографској структури Београда и његовом регулационом плану, лакше и боље саображава стварним потребама и могућностима саобраћаја. Тај саобраћај је, међутим, тек у зачетку код нас. Први покушај да се он успостави забележен је 1925 год. Тај покушај је изведен у циљу иснитивања могућности аутобуског саобраћаја код нас и учињен је без нарочитог плана експлоатације. У току времена од 1925 год. до данас развој аутобуског саобраћаја је текао поступним установљењем седам аутобуских линија. На гим линијама службу врше 6 до 7 аутобуса Д. Т. и О. и 8 аутобуса привагних аутобуских предузећа. Из горње табеле излази сасвим јасно, да аутобуски саобраћај није ни изблиза онако рентабилан као трамвајски. Али питање рентабилности у овоме случају мора остати иза питања стварних потреба саобраћаја, које су врло озбиљне и хитне. У толико пре је ово гледиште оправдано, што је аутобуски саобраћај само релативно, у односу на трамвајски саобраћај, нерентабилан, док је уствари, у крајњем билансу, аутобуски саобраћај ипак рентабилан за О. Г. Б. Радионице Д. Т. О. Сем питања саобраћаја и осветл>ења, на којима Д. Т. О. непосредно извршује своју улогу, у надлежност њенога старања и рада спадају још многа друга питања, мање приметна али не мање важна или лака. Ту долазе првенствено у обзир одржавање и оправке трамвајског и аутобуског возног парка као и свих других моторних и запрежних возила О. Г. Б., заједно са старањем о коњима и ко-
Г Р А Д О В И
Број становника
Дужина у км. трамвајске пруге
Број трамвајских кола
На 1 км. пруге број трамваја
На 1 трам. кола број становника
Берлин
4,500.000
1.200
4.000
3,4
1.125
Париз •
3,200.000
1.110
3.100
2,8
1.032
Беч
2,200.000
650
3.000
4,6
734
Лајпциг
700.000
150
950
6,3
836
Амстердам
750.000
145
830
5,7
634
Цирих
241.000
55
420
7,6
634
Београд
241.500
65,5
171
2,6
1.461