Општинске новине

Инж. А. Крстић

Бисоко старање Краља Александра за урбсшистичко подизање Београда

Средњошколски дом Краља Александра на Дедињу

Краљ-Војник, Краљ-Државник, Краљ-Градитељ. Сва три назива подједнако Му припадају и сваки од њих за себе значи читаву једну епоху Његове владавине. Краљу-Војнику одао је признање цео свет. То признање се пење до легендарности. Историја Га другчије и не може забележити. Најлепше њене странице биће испуњене редовима о Витешком-Краљу. То ће бити историја за себе. Пред Краљем-Државником клања се цела културна Европа; јуче, данас и сутра. И ту ће историја казати своју реч о Краљу-Ујединитељу и Краљу-Мученику. Његово свакидашње старање и брига за будућност земље, пожртвовање за њено добро ненапушта Га ни у последњем часу, када нам поручује: „Чувајте Ми Југославију"! Пишући о Краљу-Градитељу савременик се не може боље одужити својој савести него путем изнешења апсолутних истина, па макар оне биле и присније природе и фрагментарног облика. Оне могу изгледати на први поглед другостепеног значаја у низу чињеница о Легендарном-Краљу, али за доцнијег историчара оне ће представљати првокласно градиво у анализи догађаја и епохе. После ослободилачких ратова и Уједињења настаје период државног развића, народног полета, свестране изградње. Настаје кулминација свеопштег напретка. Треба конкретизовати епоху у којој живимо. Треба јој 'дати обележје материјалног полета и културе, треба цементирати ново-

створено стање које се јавља као резултанта напора и патње многих и многих поколења. Треба материјализовати духовну величину једног народа, и на видан начин изразити моћ једне стваралачке генеоације. Треба завршити једну славну епопеју. То су обележја последње деценије владавине Витешког Краља Александра I Ујединитеља. На све стране изградња; дижу се у свима југословенским градовима нова насеља, постојећа удвостручују, 'изграћују се путеви, железнице, мостови, цркве, болнице, школе, клинике. санаторијуми, соколане, домови културе. И у свему томе види се Његова конструктивна рука. Он све то будним оком прати, даје многобројне иницијативе, интересује се, бодри, помаже, руководи сву ту активност једног снажног народног полета. Гоњен Својом жељом да напредак Његових градова буде што бржи и што бољи, као и свошм високим разумевањем за сваку врсту урбанистичке делатности, Он учествује у изградњи сваког већег објекта у земљи, Он то све чини са једним урођеним, интуитивним, стваралачким полетом. Попут Неманића Он подиже задужбину, величанствени Опленац, највећи и најлепши мозаик света, у срцу Шумадије, са жељом и намером да сконцентрише ту све мотиве наше средњевековне уметности и да их на тај начин овековечи и сачува за будуће векове свога народа! Подиже своју резиденцију на Дедињу опет у народном стилу, црпећи мотиве из наше славне прошлости. Почиње симболичну :изградњу споменика Незнаном Јунаку на Авали. Он је желео да се Величина легендарног хероизма Незнаног јунака што достојније изрази и да се тиме кроз векове народ одужи сенима палих витезова. Зато је био одлучио да му подигне на врху Авале величанствен споменик — на врху одакле се види Цер, Гучево, Рожањ, Мачков Камен, Сувобор, Рудник, Ковиона, Варовница, Крајкова Бара, Смедеревски Град, Липовача, Београд, Бежанијска Коса, Фрушка Гора и многа места наше новије ратне историје; да подигне споменик том духовном чувару наше родне груде, који ће служити поколењима као пример и опомена. И тај Споменик данас се